Savremeni srpski vajari

Veliki pomak za srpsko vajarastvo desio se u drugoj polovini 20. veka. Oslanjajući se na svoja iskustva i unutrašnju energiju na scenu stupaju savremeni srpski vajari čije skulpture daju sasvim novi nivo našoj likovnoj umetnosti.

0
913

Savremeni srpski vajari veoma su cenjeni među kolekcionarima ne samo u našoj zemlji, već širom sveta.

Vajarstvo je umetnost oblikovanja. Odnosno, svojevrsni proces ispoljavanja osećanja kroz trodimenzionalnu formu. Počev od kamena i mermera, preko drveta, gline, pa do stakla i plastike – mnoštvo materijala pruža dodatnu širinu umetniku da se izrazi kroz apstraktne, geometrijske, asocijativne i ekspresne oblike.

Iako je vajarstvo verni pratilac slikarstva od davnina, na našim prostorima počinje da se razvija tek sredinom 19. veka. Do tada, prema mišljenju mnogih kritičara, gotovo da nije ni postojala prodaja skulptura Beograd.

Rodonačelnikom srpskog vajarastva smatra se Petar Ubavkić. Njegova dela jasno oslikavaju vreme u kojem je stvarao, donoseći klasicizam sa dozom romantizma. Ipak, ona su utrla put narednim generacijama.

Veliki pomak za srpsko vajarastvo desio se u drugoj polovini 20. veka. Oslanjajući se na svoja iskustva i unutrašnju energiju na scenu stupaju savremeni srpski vajari čije skulpture daju sasvim novi nivo našoj likovnoj umetnosti.

Francuska ima Rodena, a mi Stevana Bodnarova

Kada se pomene ime Stevan Bodnarov mnogi su u nedoumici da li se ono treba naći na listi najpoznatiji savremeni srpski slikari ili vajari. Ovaj neprikosnoveni umetnik je i jedno i drugo.

Savremeni srpski vajari

Bodnarov je prešao dug put od bravarskog zanata, najpre, do umetničke škole u Beogradu. Zatim do časova vajarstvo kod Petra Palavičinija i slikarstva kod Mihaila Milovanovića, da bi, na kraju, kao stipendista francuske vlade usavršavanje nastavio na Akademiji Grand Somijer u Parizu.

Pomalo neobičan razvojni put, koji je uključivao i godine provdene u logoru zbog učestvovanja u Narodnoosloboidlačkom pokretu, oblikovale su njegovu umetnost, pa je u svojim skulpturama dosledno iznosio realistička shvatanja.

Sigurni smo da su mnogi od nas makar jednom prošli pored njegovih impozantnih spomenika Janku Čmeliku u Staroj Pazovi, streljanim u Jajincima, palim borcima u Kuli i u Bijelom Polju, kao i poprsja Ive Lole Ribara, Ivana Milutinovića i Đure Đakovića na Grobnici narodnih heroja na Kalemegdanu.

U kasnijoj fazi stvaralaštva okrenuo se minijaturama, u kojima je prikazao sasvim novu dinamiku pokreta.

Pionirka moderne skulputure

Kada su u pitanju savremeni srpski vajari nemoguće je nepomenuti Anu Bešlić. Već u 18. godini pokazala je talenat za oblikovanje gline. Tada je nastao i njen prvi rad – portret oca. Upravo ova skulptura ju je motivisala da upiše studije vajarstva na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu.

Ana je, zapravo, svoje stvaralaštvo započela sa idejom socijalističkog realizma. Međutim, vrlo brzo se okrenula slobodnoj formi, razvijajući modernizam u srpskom vajarastvu. Tako da se njen rad može podeliti u 4 faze. Prvi deo čini period školovanja, koji je uvod u asocijativnu formu od 1954 do 1962.

Savremeni srpski vajari

Naredne 4 godine obeležio je prelazni period. Nakon njega došlo je razdoblje sfere, koje se zasniva na stavu da “u skulpturi treba izbegavati pripovedanje. Te da treba ostaviti slobodno načinjenoj formi jednog kamena, drveta ili bronze da govori svojim jezikom”. U ovoj fazi prepoznatljivi su ciklusi Bojena lopta, Portret, Disk i Jastuci koji su, definitivno, učinili da se Ana Bešlić izdvoji od drugih.

Savremeni srpski vajari koji su doneli retoričku liniju u naše vajarstvo

Kada je 2017. godine izabrano idejno rešenje za spomenik pokojnom premijeru Zoranu Đinđiću, Mrđan Bajić je došao u žižu intresovanja stanovnika. I dok su jedni bili zadivljeni neuništivošću strele koja “leti u nebo” kao metafora ideala Zorana Đinđića, drugi su smatrali da ova idejna forma nije dovoljna za premijera.

Bez obzira na oprečna mišljenja, jedno je sigurno – vajar Mrđan Bajić je pravi inovator na našim prostorima. Njegov opus započinje još 80-ih godina. Vremenom prerasta u koncept ideološkog postmodernizma u koji umetnik unosi metafizičke, nadrealne i simboličke elemente.

Savremeni srpski vajariOno što je karakteristično za Bajićev rad jeste razvoj nove forme, tzv. skulptotekture kao rezultat jedinstvenog niza međusobno povezanih procesa.

Dela savremenih srpskih vajara možete pronaći u galeriji Draco. Iako u bogatoj ponudi dominira prodaja umetničkih slika i skultura, čuvena galerija vrši i procenu i otkup slika ukoliko želite da proverite autentičnost svoje kolekcije.

 

 

Ostavite odgovor

Molimo vas unesite vaš komentar!
Molimo Vas da unesete ime ovde