Mikelanđelov David je jedna od najpoznatijih skulptura na svetu, koju je napravio jedan od najvećih umetnika u istoriji.
Impozantna figura predstavlja biblijskog lika u trenutku koncentracije pred borbu sa Golijatom. Isklesana je od belog kararskog mermera, visine 5,17 m i težine 5.660 kg. Mikelanđelo je počeo da radi na Davidu u svojoj 26. godini, tj. 1501. godine, a predstavljena je 8. septembra 1504. godine. Najpre je bila postavljena ispred Palate Vekio (Palazzo Vecchio), da bi 1873. godine bila preneta u galeriju Akademije (Galleria dell’Accademia), gde se i danas nalazi. Na mestu gde je nekada bio original, postavljena je 1910. godine replika.
Iako skulpturu godišnje vide milioni ljudi iz celog sveta, ona je mnogo više od turisitčke atrakcije. Mikelanđelov David je simbol renesanse, ali pre svega simbol Firence. Najlepša skulptura ikad napravljena, kako mnogi tvrde, krije brojne tajne.
Mikelanđelov David je nastao od mermema koji su drugi umetnici odbacili
Mikelanđelu je posebno bio važan mermer koji je koristio za svoje skulpture. Međutim, za svoje najpoznatije delo koristio je mermer za koji su drugi vajari izjavili da nije dobar za rad.
Prvo je Agostino di Duccio odustao od projekta, pa je mermerni blok sedeo netaknut 10 godina. Zatim je rad sa njim pokušao Antonio Rossellino. Kada je napravio prvi potez dletom, shvatio je da je pretežak za vajanje, pa je mermer čekao još 3 decenija da ga Mikelanđelo pronađe i stvori svoje remek-delo.
Mikelanđelov David nije oličenje savršenosti
Skulptura Davida je ideal savršene muške lepote. Ipak, kada se malo bolje pogleda ima niz sitnih nesvršenosti, baš poput pravog tela čoveka.
Verovali ili ne, David je zrikav. Jedva primetan očni defekt otkrio je profesor Mark Levoj sa Stenforda. Smatra se da je Mikelanđelo namerno dao invaliditet, jer je želeo da ukaže da se ne poredi s rimskim majstorima iz kojih je toliko crpeo inspiraciju. Oči koje gledaju prema Rimu stvorene su kroz trik perspektivu tako da odaju utisak da David škilji.
Još jedna mana koju krije Mikelanđelov David jeste nesrazmerno veća desna ruka u odnosu na ostatak tela. I dok jedni tvrde da je Manu Fortis (Snažna ruka) napravljena kako bi pokazala snagu, drugi ističu da ju je umetnik takvom kreirao kako bi David izgledao što savršenije sa obe strane, dok se posmatra odozdo.
Zlatni detalji na skulpturi
David nije uvek bio potpuno go, u početku su delovi statue bili ukrašeni zlatom. Odnosno, usne, kosa, deo praćke i remen prekrivali su zlatni listići koji su tokom godina stajanja na otvorenom ispred Palate Vekio isprani.
Takođe, skulptura je imala zlatni venac preko bokova koji je prekrivao intimne delove. Kako je za samo par godina, pod uticajem spoljašnjih prilika, nestao 1857. godine britanska kraljica Viktorija bila je šokirana nagošću kada ju je prvi put ugledala. Zbog toga je za naredne kraljevske posete naručeno da se napravi smokvin list, koji je mogao nesmetano da se postavlja i skida, bez opasnosti da će je oštetiti.
David kao heroj
Davidova praćka, koju nosi preko ramena, gotovo je nevidljiva. Time umetnik naglašava da je Davidova pobeda bila pametna, a ne samo upotreba snage. Ujedno, lik odiše samopouzdanjem i koncentracijom, karakeristikama “čoveka koji se vodi umom”, što dodatno naglašava sliku o savršenstvu.
Mikelanđelov David bio je na meti vandala
14. septembra 1991. italijanski umetnik Piero Cannata uspeo je da u galeriju Akademije unese mali čekić kojim je polomio deo nožnog prsta na levoj nozi. Posetioci muzeja uspeli su da zadrže napadača dok policija nije stigla. Na pitanje zašto je to učionio Cannata je izjavio da ga je zamolio model renesansnog umetnika Paola Veronese, koji je bio oštar Mikelanđelov protivnik.
Galerija Draco je jedna od najstarijih domaćih galerija. U njenoj bogatoj ponudi nalaze se dela kako srpskih, tako i umetnika iz regiona, pa kolekcionari i ljubitelji umetnosti mogu vrlo lako da ukrase svoj stambeni i poslovni prostor.
