Sahrana na moru predstavljaju posebnu vrstu pogreba pri kome se telo pokojnika „predaje“ moru koje je njegovo poslednje počivalište. Prema tradiciji, organizovanje sahrane ove vrste namenjeno je pripadnicima mornarice. Mada u pojedinim zemljama, uz određene propise, svako može biti sahranjen na moru.
Sahrana na moru ima dugu tradiciju
Iako je klasičan ukop najstariji vid sahranjivanja, sahrana na moru je poznata od davnina. Praktikovali su je još stari Grci, Rimljani i Egipćani kada nije bilo moguće obaviti sahranu na kopnu. Odnosno, primenjivana je u slučajevima kada se smrt dogodila tokom plovidbe. Da bi se sprečilo propadanje tela i širenje neprijatnog mirisa na brodu, sahrana je vršena u najkraćem mogućem roku. Telo je uvijano u crvenu tkaninu i polagano u kanu koji je puštan da plovi pučinom.
Pogrebni običaji na moru poznati su među svim kulturama, ali posebno značenje imaju za sahrane Vikinga. Naime, ovaj narod je verovao da je more portal između ljudskog i duhovnog sveta. Ipak, sahrana na moru bila je rezervisana samo za počasne ratnike i kraljevsku porodicu.
Umesto kovčega za sahranu korišćen je brod. Pored tela u njega je stavljen mač pokojnika, cveće, skupocena garderoba i drugi lični predmeti neophodni za dobar život u Valhali. Prema običajima jedna robinja je morala biti žrtvovana kako bi služila gospodaru na nebu. Zatim je brod paljen bakljama i otisnut u more.
Sahrana na moru za veterane
Zvanične sahrane na moru veterana i pripadnika vojske i mornarice uveli su Britanci. Pokrov je pravljen od platna starog jedra ili ležaljke samog pokojnika. Pogrebnu službu držao je kapetan. Nakon nje, telo je, sa glavom nadole, bacano u more.
Osim u Velikoj Britaniji, ova vrsta sahranjivanja primenjuje se i u Sjedinjenim Američkim Državama. Naravno, dobila je znatno svečaniji karakter.
Sahrana se odvija na raspoređenim brodovima američke mornarice tako da porodici preminulog nije dozvoljeno prisustvo. Telo se baca na dubini najmanje od 180 m i udaljenosti 3 nautičke milje od obale.
Sahrana na moru danas
Sahrana na moru nije retka pojava u modernom dobu. Ona je bila izbor i mnogih poznatih ličnosti. Alfred Hitchcock, Steve McQueen, Gene Kelly, Robin Williams – samo su neke od zvezda koje su sahranjene na ovaj način.
Kao jedinstvena vrsta sahrane, sahranjivanje na moru zahteva specijalno planiranje i dozvole. Za dobijanje dozvole neophodan je izvod iz matične knjige umrlih, lekarsko uverenje koje potvrđuje da osoba nije preminula od neke zarazne bolesti i dozvola mrtvozornika.
Sahrana na moru zahteva i određenu pogrebnu opremu. Sanduk ne sme da sadrži plastične, olovne ili bakarne elemente, a preminuli ne sme biti balsamovan. Odeća za pokojnika mora da bude od biorazgradivih materijala, kao što su pamuk i vuna. Takođe, cveće za sahranu mora biti prirodno, nikako veštačko.
Da bi se osiguralo da sanduk brzo potone u njega se stavlja dodatni teret ili se buše rupe kroz koje ulazi voda.
Pogrebno preduzeće Drnda International ima višedecenijsko iskustvo u organizovanju sahrana, uključujući i prevoz preminulih iz inostranstva. Vaš smo verni oslonac u najtežim trenucima 24 časa dnevno, 7 dana u nedelji.
