Vincent Van Gogh je rođen 30.marta 1853.godine, preminuo je 29.jula 1890. Rođen je u selu Zundertu u južnoj provinciji Severni Brabant. Bio je najstariji sin prečasnog Theodorusa Van Gogha i majke Ane Kornelije. O Vinsentovim ranim godinama veoma se malo zna, osim da je bio tiho i povučeno dete, bez očiglednog umetničkog talenta.
Imao je veoma srećno i bezbrižno detinjstvo, na koje će se i sam kasnije često osvrtati.
Vincent Van Gogh – Obrazovanje
Van Gogh je stekao fragmentarno obrazovanje, godinu dana u seoskoj školi, dve godine u internatu i osamnaest meseci u srednjoj školi u Tilburgu. Sa šesnaest godina, počeo je da radi u haškoj galeriji, jednog francuskog dilera umetnosti.
1873. godine Vincent se seli u London, a samo dve godine kasnije prelazi u Pariz, gde gubi svaku ambiciju da postane trgovac umetninama. Umesto toga posvetio se religii i izbacio svoju prvu modernu, svetovnu knjigu.
Duhovnim stopama svoga oca
Po povratku u Holandiju odlučuje da krene očevim stopama i postane duhovnik. Iako uznemireni njegovim fanatizmom i neobičnim ponašanjem roditelji se slažu da ga podrže i plaćaju privatne časove za prijemni na Univerzitet. Međutim i ovo je kratko trajalo, Vincent napušta ubrzo časove i nakon kratke obuke za evanđeliste odlazi u region za vađenje uglja Borinage na jugu Belgije. Njegova služba među rudarima dovela je do toga da se duboko poistoveti sa njima i njihovim porodicama.
Roditelji su bili očajni zbog njega, a otac je čak govorio ljudima da ga je poslao u mentalni azil.
Vincent Van Gogh – Ponovno vraćanje umetnosti
Nakon dugog usamljeničkog traženja sebe u Borinageu Van Gogh napokon odlučuje da se posveti umetnosti. Njegova želja je bila da čovečanstvu ostavi neku uspomenu u vidu crteža na slikama, koji nisu napravljeni kako bi udovoljili nekom odrđenom pokretu, već da bi izrazili iskreno ljudsko osećanje.
Njegovi roditelji niikako nisu mogli da pristanu na ovu poslednju promenu kursa, a finansijska podrška koju su pružali Vincentu prešla je na njegovog brata Thea.
Upravo zbog Theove lojalne podrške Vincent je počeo svoj opus da smatra plodovima bratovljevih napora u njegovo ime. Duga prepiska između braća koja je počela 1872.godine, trajala je sve do kraja njegovog života, svedoči o tome.
Kada je Van Gogh odlučio da postane umetnik, niko, pa ni on sam, nije sumnjao da ima izvanredne talente.
Njegova evolucija od nesposobnog, ali strastvenog početnika, pa do originalnog umetnika, zaista je bila brza. Pokazalo se da izuzetno oseća smele ali skladne efekte u boji i nepogrešiv instinkt za odabir jednostavnih, ali nezaboravnih kompozicija.
Odlazak u Brisel
Da bi se pripremio za novu karijeru Van Gogh je otišao u Brisel da studira na akademiji, ali je napustio nakon samo devet meseci. Tamo je upoznao Anthona van Rapparda, koji je tokom njegovog holandskog perioda bio Vincentov najvažniji umetnički prijatelj.
U aprilu 1882.godine Van Gogh je otišao da živi sa roditeljima i sebi je tada dao zadatak da nauci da crta. Beskrajno je eksperimentisao sa svim materijalima za crtanje i koncentrisao se na savladavanje tehničkih aspekata svog zanata poput perspektive, anatomije i fiziologije.
Krajem 1881.godine preselio se u Hag i tamo se takođe koncentrisao uglavnom na crtanje. Napravio je u tom periodu nekoliko slika ali mu je crtanje bila glavna strast.
Period crtanja živih modela
Da bi ostvario svoju ambiciju da postane slikar, crtao je žive modele kada god je mogao.
U Nuenenu je prvi put počeo redovno da slika uglavnom ugledajući se na francuskog slikara Žan Fransoa Mileta, koji je celoj Evropi bio poznat po scenama surovog života seljaka.
Van Gogh je gvozdenom voljom započeo posao prikazujući život seljaka i skromnih radnika, napravio je i brojne scene tkalaca.
U maju 1884.godine preselio se u sobe koje je iznajmio od sakristana lokalne katoličke crkve, gde je jednu od njih koristio za svoj atelje.
Krajem 1884.godine počeo je da slika glavnu seriju glava i hrapavih seljačkih ruku, pripremajući se za veliku i složenu figuru koju je planirao.
U aprilu 1885.godine ovaj period proučavanja ostvario se u remek delu njegovog holandskog perioda „Ljudi koji jedu krompir“.
U leto te iste godine napravio je veliki broj crteža ljudi koji rade u polju. Međutim kada je lokalni sveštenik zabranio svojim parohijanima da poziraju sinu vikara, Van Gogh prestaje da crta.
Period slikanja pejzaža
Umesto toga okrenuo se slikanju pejzaža, delimično inspirisan posetom muzeju Rijksmuseum u Amsterdamu.
1885.godine oseća potrebu za odgovarajućom umetničkom obukom, Van Gogh je upisao Univerzitet u Antverpenu. Predavanja su bila prilično zamarajuća ali je bio oduševljen gradom i muzejima. Pao je pod čarolijom četkice i palete Petera Paula Rubensa, a otkrio je i japanske grafike.
Početkom 1885.odlazi sa bratom da živi u Parizu. Tamo se konačno suočio sa punim uticajem moderne umetnosti, a posebno sa nedavnim radom inpresionista Kloda Monea, Eduarda Manea, Pola Cezana i postimpresioniste Pola Gogena. Otkrio je da je tamna paleta koju je koristio, odavno zastarela. Kako bi je ulepšao počeo je da slika mrtve prirode cveća. U roku od dve godine Van Gogh se pomirio sa novim razvojem i stvorio svoj vrlo lični stil.
Vincent Van Gogh – Sazrevanje kao umetnik
Početkom 1888.godine Van Gogh je sada već zreli umetnik i konačno počinje da se oseća samouvereno u pogledu izbora svoje karijere. Svojim odvažnim izborom kombinacija boja počeo je lično da doprinosi modernoj umetnosti.
Tog proleća naslikao je brojne prozore voćaka u cvetu, a leti žutog polja pšenice.Iako je imao poteškoća u pronalaženju modela, ipak je slikao portrete među kojima su bili i oni porodice Roulin. Još uvek nije želeo da proda ni jedno delo dok ne sakupi barem 30 vrhunskih slika koje će objaviti svetu.
Gajio je nadu da će mu se u Arlu pridružiti brojni drugi umetnici, a ideja se učinila stvarnom kada mi se Gogen pridružio 1888.godine.
Prvi znaci bolesti omeli su ga kada je bio na svom vrhuncu
Krajem 1888. godine njegov optimizam grubo su srušili prvi znaci bolesti. Vrsta epilepsije koja je imala oblik zabluda i psihotičnih napada. Tokom jednog od tih napada odsekao je sebi levu ušnu školjku. Ubrzo posle toga Gogen je otišao iz Arla a njegove ideje o umetničkoj koloniji su nestale.
U aprilu 1889.godine otišao je na lečenje u Saint-Remy, kada nije imao napade izlazio je napolje u baštu i slikao, mada su njegovi intenzivni tonovi u tom periodu postali prigušeniji.
Po izlasku postaje poznat, ali uprkos tome svom bratu je napisao : „Osećam neuspeh. To je to što se mene tiče – osećam da je to sudbina koju prihvatam i koja se nikada neće promeniti“.
27.jula u Auversu 1890.godine biva pogođen u stomak, a 29.jula je preminuo. Iako zvanična istorija kaže da je izvršio samoubistvo, po najnovijim istraživanjima smatra se da je ipak u pitanju nesreća.
Iza sebe je ostavio brojne slike. 10 najpoznatijih su:
Portret poštara Džozefa Rulena, Irisi, Autoportret bez brade, Žuto polje sa čempresima, Veza sa 15 suncokreta, Zemljoradnica sa žitaricama u pozadini, Aleja Alikamp, Zvezdana noć, Portret doktora Gašea, Autoportret.
Galerija Draco je poznata kako od strane kolekcionara, tako i od svih onih koji žele da opreme svoj stambeni i poslovni prostor nekom od vrhunskih umetničkih slika i skulptura, decenijama spajamo prestižne autore i kupce. Mi možemo da pronađemo retka i originalna umetnička dela prema Vašem ukusu i željama ili da Vam ponudimo predloge i savete kako bi zajedno došli do najboljeg rešenja koje će odgovarati Vašim interesovanjima prilikom opremanje prostora.
