Skriveni slikari na svojim delima privlače pažnju kako istoričara umetnosti, tako i ljubitelja slikarstva.
Težnja da se ostavi jedinstveni trag u istoriji postoji od davnina, te ne čudi što su umetnici vekovima u dela unosili na tajnoviti i sasvim neobični način svoje vizije kao posebni potpis. Ipak, slikanje sopstvenog lika na delu koje nije autoportret započelo je u 15. veku.
U doba Renesanse razvila se maksima da: “svaki slikar, slika sebe”, tako da su se u Evropi u to doba razvila 2 nova trenda autoportreta. U Italiji su umetnici nastojali da lik postave na desnu stranu slika sa očima koje pravo gledaju u posmatrača, dok su slikari sa severa preferirali igru senki, pa se njihovi portreti nalaze na reflektujućim površinama, poput ogledala ili posuda za hranu.
Skriveni slikari na svojim delima koje obiluju motivima
“Portret Arnolfinijevih” je, definitvno, na vrhu liste kada su u pitanju umetničke slike sa skrivenim porukama. Ovo delo flamanskog slikara Jana van Ajka koje je nastalo 1434. godine obiluje sakrivenim elementima koje nas pozivaju da ih protumačimo. Počev od kreveta, preko statue svete Margarete, zaštitnice porođaja, po do žene koja je ruku položila na svoj stomak – sve navodi na njenu trudnoću.
Pas, koji leži između nogu mladog para, ukazuje na njihovu vernost, dok dogorele sveće na lusteru i ovlaš uhvaćena ruka sugeriraju na skoru smrt supruge.
Međutim, tu nije kraj sakrivenim detaljima. Ako pažljivo pogledate sliku možete videti dve figure koje ulaze u sobu. Jedna od njih je sam van Ajk, što potvrđuje i natpis na zidu iznad ogledala: “Jan van Ajk je bio ovde”.
Skriveni slikari na svojim delima u neobičnom izdanju
I dok je Mikelanđelov David simbol Firence, Sikstinska kapela je predstavnik Vatikana. Nažalost, oslikavanje njenog plafona pratile su brojne nedaće. Svima je dobro poznato da su između umetnika i Katoličke crkve postojale tenzije zbog golih skulptura i biblijskih ličnosti na slikama.
Bez obzira što je morao da se pridržava postavljenih protokola papstva Mikelanđelo je uspeo da iskaže svoju netrpeljivost prema komisiji za Sikstinsku kapelu, te je na fresku Poslednjeg suda koja se nalazi na oltarskom zidu kapele smestio svoj lik i to u vrlo neobičnoj formi.
Mučenik, sveti Vartolomej, koji sedi na oblaku nakon što su ga živog odrali, u ruci drži ljušturu kože, koja zapravo predstavlja autoportret Mikelanđela. Na taj način umetnik je želeo da ukaže da, poput Vartolomeja, čeka da otkrije da li će otići u raj ili pakao.
Umetnik sa najviše skrivenih autoportreta
Kada se pomenu skriveni slikari na svojim delima značajno mesto zauzima i Karavađo. Iako je umro u 38. godini tokom kratkog, ali bogatog stvaralaštva rado je slikao svoj lik u mnogim oblicima. Najčešće se predstavljao kao rimski bog vina, Bahus. Ova praksa je u poslednjoj godini života dobila preokret.
Na slici “David s Golijatovom glavom” Karavađo je svoje lice “utisnuo” u Golijatov lik. Ovu neočekivanu interpretaciju biblijske priče dodatno naglašava Davidov izraz lica. Umesto pobedonosnog pogleda David deluje zamišljen i pomalo tužan, čak sa žaljenjem gleda u svoju nagradu. Kako je uzor za Davidov lik bio umetnikov asistent, a po navodima i njegov ljubavnik, naučnici su ovakav prikaz protumačili težnjom da se prikaže složeni odnos između njih dvojice.
Galerija Draco je jedna od najstarijih na prostorima naše zemlje. Zahvaljujući višegodišnjem postojanju i uspešnoj saradnji kako sa domaćim, tako i umetnicima iz regiona poseduje bogatu ponudu, pa kolekcionari i ljubitelji umetnosti mogu vrlo lako da pronađu umetničko delo za svoj stambeni i poslovni prostor.
