Pogrebni običaji Asteka

Običaji za sahrane bili su ukorenjeni u verovanju Asteka da su život i smrt međusobno povezani. Naime, ovaj narod se nije bojao smrti, niti je u tome video ništa loše. Već ju je posmatrao kao jedan događaj koji predstavlja vezu između ovog i sledećeg života. O čemu svedoče rukopisi i crteži u otkrivenim arheološkim nalazištima.

0
802
Pogrebni običaji Asteka

Pogrebni običaji Asteka otkrivaju nam ne samo način života, već i verovanje ovog naroda.

Na prostoru Meksika, Jukatana i Gvatemale od 14. do 16. veka živeli su Asteci. Kao vešti borci uspeli su da pokore sva plemena tako da su postali jaka vojna država u Srednjoj Americi. Od izuzetnih ratnika, vrlo brzo su se razvili u učeni narod sa svojim pismom, bogatim rečnikom, ali i poznatim umetničkim i pisanim delima, pa i građevinskim dostignućima.

Međutim, pokoravanje američkig kontinenta od strane španskih konkvistadora u 16. veku dovelo je do pada astečke civilizacije. Sa njom su nestali i brojni običaji.

Izazovi u pogrebnom životu

Običaji za sahrane bili su ukorenjeni u verovanju Asteka da su život i smrt međusobno povezani. Naime, ovaj narod se nije bojao smrti, niti je u tome video ništa loše. Već ju je posmatrao kao jedan događaj koji predstavlja vezu između ovog i sledećeg života. O čemu svedoče rukopisi i crteži u otkrivenim arheološkim nalazištima.

Pogrebni običaji AstekaKao i kod većine starih kultura, pogrebni običaji Asteka bili su pod uticajem religije. Odnosno, verovanja u 13 „nebesa“ i 9 „podzemlja“. Gde će preminuli završiti zavisilo je od toga kako je umro, a manje od toga kako je živeo.

Put kroz podzmeni svet trajao je 4 godine i na njemu je duša morala da savlada 9 prepreka. Tu spadaju planinski prevoj, put koji čuva opasna zmija, džinovska močvara puna krokodila, široka pustinja, niz veoma visokih brda, predeo gde vlada jak vetar, reka sa brzacima, oluja letećih strela i tzv. teritorija srčanog udara.

Pogrebni običaji Asteka prema zanimanju preminulog

Sahrana je obavljana 80 dana nakon smrti. Na taj način porodica je imala dovoljno vremena da sve organizuje, uključujući i angažovanje profesionalnih oplakivača, kao i okupljanje drugih koji su želeli da odaju počast preminulom.

Pokojniku su, najpre, zatvarane oči i nad glavom prosipana vaza sa vodom. Time je označavano da se vraća u vodenu utrobu zemlje. U prva 4 dana nakon smrti pravljene su male biste po liku pokojnika, koje su predstavljale mesto za oplakivanje. Da bi u određenom trenutku bile spaljene na posebnoj ceremoniji noću.

Pokojnik je oblačen zavisno od posla i statusa koji je imao za života, dok mu je pod jezik stavljan kamen od žada koji je smatran novcem u zagrobnom svetu. Zatim su na telo stavljani komadi papira napravljeni od kore smokve. Svaki papir je označavao po jednu „kartu“ koja je služila kao pomoć za savladavanje 9 prepreka. Obavezan deo pogrebne opreme činila je i hrana, odeća, alat, oružje, dragocenosti, kao i poklon za vladara podzemlja.

Pogrebni običaji AstekaNačin sahranjivanja, takođe, je bio određen statusom. Tako su trgovci pre kremacije postavljani u sedeći položaj. Niži staleži su sahranjivani ispod poda svojih kuća, a kraljevi obavezno sa psima. Prema verovanju pas je imao zadatak da nosi svog gospodara na leđima kroz podzemni svet i time mu olakša put do neba.

Ljudska žrtva

Pogrebni običaji Asteka prožeti su i izvesnim stepen bizarnosti. Razlog za to jeste obaveza žrtvovanja žene nakon smrti plemića. Osim nje, često su žrtvovani i robovi koji su trebali da služe gospodara u zagrobnom svetu.

Pogrebno preduzeće Drnda International ima višedecenijsko iskustvo u organizovanju sahrana, uključujući i prevoz preminulih iz inostranstva. Vaš smo verni oslonac u najtežim trenucima 24 časa dnevno, 7 dana u nedelji.