Pariz – grad svetlosti, mode, umetnosti. Polazeći od Jelisejskih polja, pa do Monmartra svaki kutak ovog čarobnog grada budi najdublje emocije i stvara najdivnije uspomene.
Međutim, impresivni dekor krija veliku tajnu. Verovali ili ne, ispod ulica Pariza prostire se mesto koje kod mnogih izaziva jezu. U pitanju su čuvene Pariske katakombe.
Gradska kosturnica, kako se pravilno naziva, nalazi se u 14. arondismanu. Sastoji se iz mreže podzemnih prolaza dugih oko 1,7 km i smeštenih na 20 m ispod površine.
Zanimljiva istorija
Istorija katakombi u Parizu počinje krajem 18. veka. U prestonici Francuske pojavio se veliki problem javnog zdravlja vezan za gradska groblja. Naime, središte grada je bilo na udaru raznih zaraznih bolesti, jer preminuli nisu sahranjivani na adekvatan način.
Da bi se sprečila katastrofa doneta je odluka da se posmrtni ostaci ekshumiraju i premeste na podzemnu lokaciju. Pariske vlasti su za to odabrale lako dostupno mesto koje se tada nalazilo izvan glavnog grada – nekadašnji kamenolom Tombe-Issoire, ispod ravnice Montrouge.
Kako je kamenolom odavno bio van funkcije, a prostirao se na oko 800 hektara činio je idealno mesto za odlaganje posmrtnih ostataka. Priprema lokacije i organizacija prenosa kostiju povereni su Šarlu Akselu Gijomu, inspektoru u Odeljenju za opštu inspekciju kamenoloma. Dok je posao transporta obavljen pod nadzorom Luja Tira de Krona, policijskog pukovnika. Procenjuje se da je skoro 6 miliona posmrtnih ostataka premešteno.
Prve evakuacije obavljene su od 1785. do 1787. godine. Najpre, su prebečeni posmrtni ostaci sa najvećeg groblja u Parizu, Saints-Innocents, koje je zatvoreno 1780. godine nakon uzastopne upotrebe skoro 10 vekova.
Transport se odvijao noću kako bi se izbegle neprijateljske reakcije pariskog stanovništva i Crkve. Kosti su bačene u dva bunara kamenoloma, a zatim su ih radnici kamenoloma raspodelili i odložili u galerije.
Nakon Francuske revolucije, pa sve do 1814. godine nastavljen je prenos kostiju u Pariske katakombe. To je dovelo do zatvaranja Saint-Eustache i Saint-Nicolas-des-Champs groblja, kao i onog u okviru Bernardin samostana.
Fascinantni prikaz posmrtnih ostataka
Prvih godina postojanja Pariske katakombe bile su neorganizovano skladište kostiju. Zahvaljujući Luj-Etjenu Erikaru de Tiru dobile su dobro poznati današnji izgled. Ovaj direktor inspekcijske službe za rudnike je 1810. godine izvršio renoviranje kako bi podzemne hodnike kamenoloma pretvorio u svojevrsni mauzolej koji se može posetiti.
Po njegovom nalogu lobanje i butne kosti su postavljene tako da formiraju šare koje se danas vide u katakombama. Dodati su i pronađeni ukrasi sa groblja da dopune zidove kostiju.
Napravljena je i posebna soba posvećena prikazu različitih minerala pronađenih ispod Pariza. Dok su u drugoj prikazani različiti deformiteti skeleta pronađeni tokom stvaranja i renoviranja katakombi. Takođe, postavljene su monumentalne ploče sa opisima kosturnice, ali i one sa zastrašujućim komentarima. Jedan od njih je „Arrête! C’est ici l’empire de la mort“, što u prevodu znači „Stani! Ovo je carstvo smrti“.
Pariske katakombe privlače pažnju turista iz svih krajeva sveta
Od prvog dana kada su završene, katakombe u Parizu bile su predmet radoznalosti mnogih građana, uključujući i članove kraljevske porodice.
Godine 1787. grof od Artoa, budući francuski kralj, posetio je katakombe u društvu dvorskih dama. Skoro 3 decenije kasnije to je učinio i Franjo I, austrijski car. Dok se Napoleon III sa sinom spustio u katakombe 1860. godine.
Od 1867. Pariske katakombe su postale turistička atrakcija. Godišnje ih danas poseti oko pola miliona turista, te opravdano spadaju u najpoznatije kosturnice na svetu.
Pogrebno preduzeće Drnda International ima višedecenijsko iskustvo u organizovanju sahrana, uključujući i prevoz preminulih iz inostranstva. Vaš smo verni oslonac u najtežim trenucima 24 časa dnevno, 7 dana u nedelji.
