Neobične činjenice u pogrebnoj tradiciji govore o različitim kulturama i narodima.
Kroz istoriju, sahrane su se menjale u skladu sa običajima, verovanjima i religijama. I dok su ratnici i vladari imali složene pogrebne ceremonije, obični ljudi su sahranjivani skromnije. Ipak, jedno je zajedničko – poštovanje preminulih uz dostojanstveni ispraćaj.
Kako su se odvijale promene u pogrebnoj tradiciji otkriva vam u ovom blogu pogrebno preduzeće Drnda Internacional.
Rimljani su uveli nadgrobne spomenike
Stari narodi su na različite načine obeležavali mesto gde počivaju njihovi preci. O tome svedoče arheološka nalazišta koja su otkrila svojevrsna nadgrobna obeležja od kamena stara oko 75.000 godina.
Ipak, nadgrobne spomenike i obeležja na njima uveli su Rimljani. Najčešće su bili posvećeni ženama i deci, a u veoma maloj meri i rimskim vojnicima. Razlog tome leži u činjenici da vojnici u Starom RImu zakonski nisu mogli da stupe u brak, te su nadgrobni spomenici na poseban način određivali njihov odnos sa preminulim članovima porodice, koji za života nije mogao biti preciziran.
Čišćenje kostiju predaka
U Kini poštovanje predaka je utkano u kulturu, postavši važan deo života. Upravo zbog toga u ovoj zemlji postoje brojni praznici i festivali koji su posvećeni preminulima. Jedan od karakterističnih običaja odavanja poštovanja preminulima jeste ekshumacija njihovih tela i ritualno čišćenje skeleta.
Obično se obavlja 12 godina nakon sahrane u Kini, jer je u proseku toliko potrebno telu da se raspadne. Nakon tog perioda porodica će platiti profesionalce da ekshumiraju, očiste i ponovo zakopaju skelet ili će muški član porodice to uraditi sam. Ženama nije dozvoljeno da dodiruju kosti, jer se smatra da bi ih one učinile nečistim.
Jiangu, kako se naziva ritualno čišćenje, se vezuju za specifične radnje. Tako prilikom otvaranja sanduka rođaci preminulog moraju da drže otvoren crni kišobran. Na kostima se po čišćenju obavezno iscrtavaju crvene linije koje predstavljaju vene, a zatim se umotavaju u bambusov papir.
Cilj rituala jeste da se obezbedi bolji život i za preminulog člana porodice i za onoga koji čisti kosti.
Uloga ruzmarina na sahrani
Cveće je danas najprikladniji način da nekome izrazite saučešće. Međutim, u davna vremena ono je imalo drugu ulogu. Naime, grančice ruzmarina su ljudi nosili u pogrebenoj povorci i bacali na kovčeg baš kao što to sada činimo sa ružama. S obzirom da je u pitanju zimzelena biljka ruzmarin je bio simbol večnog života.
Sa druge strane, njegov jak miris služio je da se prikriju neprijatni tragovi mrtvog tela. Ovo je bilo naročito važno jer su tela često ležala danima, a ponekad i nedeljama pre sahrane, dok su se vršile pripreme i ožalošćeni putovali iz udaljenih krajeva kako bi prisustvovali sahrani.
Dodirivanje mrtvog ubice može da izleči
Sve do sredine 19. veka bilo je rasprostranjeno verovanje da dodir ubice, koji je pogubljen na vešalima može da izleči sve vrste bolesti – počev od raka, preko gušavosti, pa do kožnih problema. Zbog toga su obolele osobe često prisustvovale egzekucijama u nadi da će dobiti “smrtni dodir” pogubljenog zatvorenika.
Pogrebno preduzeće Drnda International ima višedecenijsko iskustvo u organizovanju sahrana, uključujući i prevoz preminulih iz inostranstva. Vaš smo verni oslonac u najtežim trenucima 24 časa dnevno, 7 dana u nedelji.