U Atlantskom okeanu, 104 km zapadno od rta Hubi smešteno je 12 Kanarskih ostrva koja zajedno čine jednu autonomnu pokrajinu Španije. Ostrva se smatraju najjužnijom regijom Španije, a njihova najistočnija tačka se nalazi samo 100 km zapadno od Maroka.
Međutim, pre nego što su do njih u 15. veku stigli Španci na Kanarskim ostrvima razvijala se jedna druga civilizacija – Guanči. Arheolozi i istoričari dugo su raspravljali o poreklu ovog naroda. I dok su ih jedni smatrali potomcima Kelta ili Vikinga, drugi su verovali da potiču od mitskih stanovnika Atlantide. Ispitivanje DNK sa drevnih mumija, koje je obavljeno 2019. godine, otkrilo je da su to najverovatnije Berberi iz Severne Afrike, koji su tamo stigli oko 100. godine.
Kako su tačno Guanči stigli do arhipelaga, ostaje nejasno. Ipak, ono što i danas budi pažnju jesu misteriozne mumije koje su otkrivene na najvećem ostrvu – Tenerife.
Pogrebni običaji Guanča
Iako su pri pomenu mumija mnogima prva asocijacija tajne egipatskih piramida, one se, zapravo, sreću u svim delovima sveta. Tako je 1764. godine španski kapetan pešadije Luis Roman u klisuri Baranko de Herkas otkrio neverovatnu pećinu. S obzirom da se u njoj nalazio veliki broj mumija klisura je postala poznata kao “uvala mrtvih”, a pećina je dobila ime “pećina hiljadu mumija”.
Danas se ovaj broj smatra preteranim, ali se ne može osporiti da toliki broj mumija na jednom mestu do tada nije bio pronađen. Nažalost, mnoge od njih su nestale tako da danas postoji 20 kompletnih mumija sa Kanarskih ostrva.
Trebate imati u vidu da su pogrebni običaji Guanča nalagali da se samo pripadnici više klase sahranjuju na ovaj način, dok su svi drugi polagani u peščane grobove.
Po čemu su misteriozne mumije specifične?
Verovali ili ne, mumije Guanče su mnogo bolje očuvane od egipatskih. Pored odličnog stanja još jedna važna razlika jeste da su u njima ostajali organi.
Naime, kombinacija minerala, aromatičnog bilja, kore bora i smole, koja je korišćenja za mumifikaciju, zaustavljala je razmnožavanje bakterija. Samim tim i propadanje tela, te nije bilo potrebe da se organi vade pri balsamovanju, što je bio slučaj kod mumija otkrivenih u Egiptu.
Kako su nastajale Guanče mumije?
Mumifikacija, tj. mirlado kako se je Guanči nazivali, imala je za cilj da telo (haho) pripremi za večnost. Zbog toga su veliku pažnju posvećivali ovom procesu, razvijaći posebne tehnike. Pri čemu su posao obavljali kako muškarci, tako i žene, zavisno od pola pokojnika.
Telo je, najpre, prano vodom i biljem da bi se uklonile nečistoće sa njega. Zatim je premazivano životinjskom mašću koja je pojačavala sunčevu moć. Da bi se sprečilo propanje na svaki deo tela je nanošena posebna smesa koja je pravljena od minerala, bilja, kore drveta i smole zmajevog drveta. Kako je smeša bila crvenkaste nijanse poistovećivana je sa krvlju čoveka.
Sledeći korak jeste zaustavljanje unutrašnjeg raspadanja. U tu svrhu korišćen je vulkanski pepeo koji je ubacivan kroz usta, rektum, kao i kroz male rezove između rebara.
Tako pripremljeno telo polagano je na vreli pesak i ostavljano da se preko dana “suši” na suncu, dok je noću bilo izloženu dimu sa vatre. Ovaj proces trajao je 15 dana, što je znatno kraće od egipatske metode. Pogrebni običaji starih Egipćana su obuhvatali 70-dnevni tok mumifikacije – 40 dana za dehidraciju u natronskoj soli i 30 dana za balzamovanja uljem i biljkama.
Kada je čitav proces završen mumija je oblačena u odeću od kože i sahranjivana na određenom mestu.
Pogrebno preduzeće Drnda International ima višedecenijsko iskustvo u organizovanju sahrana, uključujući i prevoz preminulih iz inostranstva. Vaš smo verni oslonac u najtežim trenucima 24 časa dnevno, 7 dana u nedelji.