Spoj tradicije i kulture čini budističke sahrane jedinstvenim u poređenju sa drugim religijama. U osnovi budističke vere je vera u samsaru – ciklus života. Veruje se da ovi pogrebni rituali pomažu onima koji su preminuli da napreduju u svojim budućim životima.
Važno je napomenuti da se budistički pogrebni običaji razlikuju od porodice do porodice, u zavisnosti od tradicije ili „škole“, kao i od zemlje iz kojih potiču.
Širom sveta postoji mnogo budističkih denominacija. Neksu tradicionalniji, dok drugi uključuju kombinaciju modernih elemenata.
Kako izgleda budistička sahrana?
Osnova budističke sahrane jeste na mir i spokoj. Iako se obredi mogu razlikovati, generalno, svaka porodica planira sahranu kao izraz poštovanja prema voljenoj osobi. Obično porodice održavaju jednostavnu ceremoniju. Ove službe često predvode monasi, uz molitve i meditaciju.
Kremacija se obavlja nakon što se završi budistička pogrebna služba. Pošto ne postoje formalne smernice za budističke sahrane, neke porodice odlučuju da spoje budističke rituale sa hrišćanskim tradicijama.
Budistički rituali
Budističke sahrane uključuju specifične rituale i ceremonije koje predstavljaju putovanje reinkarnacije voljene osobe.
Uobičajene prakse i tradicije uključuju:
Okruženje za mirno umiranje: Kada osoba umire, porodica daje sve od sebe da stvori mirno okruženje. Uobičajeno je da su porodica i bliski prijatelji prisutni tokom odlaska voljene osobe.
Razmišljanje o životu osobe: Voljeni mogu razmišljati o dobrim delima koje je osoba učinila tokom svog života.
Vršenje dobrih dela: Porodica i prijatelji takođe mogu činiti dobra dela u ime pojedinca, nudeći zasluge voljenoj osobi.
Posle smrti: Kada dođe do smrti, budistička tradicija je da se telo odmara četiri sata. Za to vreme niko ga ne pomera, dodiruje ili uznemirava. Budisti veruju da je potrebno vreme da duša napusti telo.
Donacija organa: Mnogi budisti se odlučuju da budu donatori organa jer vide ovaj završni čin kao dobro delo koje je u skladu sa njihovim verovanjima.
Budistički pogrebni običaji
Poštovanje budističkih običaja ne samo da podržava reinkarnaciju voljene osobe, već može biti od velike pomoći ožalošćenoj porodici u procesu tugovanja.
Kremacija: Zbog budističkog verovanja u reinkarnaciju, budistički pogrebni običaji se fokusiraju na kremacij – kao jedan od načina da se voljena osoba pošalje na večni počinak.
Postupak sahranjivanja: Posle ceremonije, ukoliko postoji kovčeg, može se zapečatiti pre nego što se prenese u krematorijum.
Lokacija sahrane: Tradicionalno, mnoge budističke sahrane se dešavaju u porodičnoj kući ili u verskom prostoru, ali postoje mnoge varijacije u modernoj praksi. Porodice određuju lokaciju za ceremoniju na osnovu broja prisutnih i njihovih ličnih preferencija.
Vođenje ceremonije: Monah ili grupa monaha će generalno voditi svaku pogrebnu ceremoniju, nudeći razne sutre (budističke pogrebne molitve), pojanja i čitanje propovedi.
Izgled oltara: Budističke sahrane imaju oltar sa fotografijama ili statuama Bude i ponudama, kao i fotografijama i predmetima koji odaju čast osobi koja je umrla. Na oltaru se mogu naći cveće i hrana.
Zvona i gongovi: Često se tokom sahrane mogu čuti zvona ili gongovi kao deo pogrebnih rituala.
Dužina sahrane: Većina budističkih sahrana traje između 45 – 75 minuta, u zavisnosti od želja i posebnih tradicija koje porodica poštuje.
Period žaljenja
Kada se sahrana završi, porodica može izabrati da bude domaćin prijema na kojem porodica i prijatelji nastavljaju da odaju poštovanje prema preminulom. Uobičajeno je da budisti imaju više službi tokom perioda žalosti.
Određeni dani su značajni u periodu žalosti, sa aktivnostima ili ritualima koji se dešavaju 3., 7., 49. i 100. dana nakon smrti osobe.
Neparni brojevi pružaju osećaj „postajanja“, zbog čega porodice mogu održati sahranu 3 ili 7 dana nakon smrti ili nastaviti sa pogrebnim aktivnostima 3, 5 ili 7 dana.
Jedna značajna pojava je 49 dana nakon smrti u budizmu. Ukupno vreme žalosti često traje 49 dana, sa budističkom molitvom za mrtve na svakih 7 dana, u periodu od 7 nedelja.
Molitve pomažu da se pokojnici olakšaju dok putuju u zagrobni život. U budizmu, verovanje je da se ponovno rođenje dešava 49 dana nakon što osoba umre, iako tačna dužina vremena varira u zavisnosti od budističkih tradicija. Na primer, neki veruju da karma osobe određuje koliko brzo će se reinkarnacija dogoditi, što utiče i na period žalosti nakon sahrane.
Porodice u žalosti nastaviće da izbegavaju proslave 100 dana nakon smrti voljene osobe. Na 100. dan, oni imaju proslavu u čast uspešnog prelaska premunulog u novi život. Tokom ove ceremonije, porodica može izgovarati molitve i davati ponude u ime voljene osobe, a kasnije mogu uživati u hrani koju je volela osoba koja je umrla.
Kako se ponašati na budističkoj sahrani?
Dolazak: Kada ožalošćeni stignu na službu, mogu tiho otići do oltara da odaju počast. Tradicionalno, ruke mogu biti pritisnute jedna uz drugu na grudima ili sklopljene u molitvi, uz blagi naklon u čast voljene osobe.
Ponude: Ožalošćeni ponekad donose ponude koje stavljaju na kovčeg, kao što su voće, sveće i cveće.
Pevanje: Prisutni na sahrani su uvek dobrodošli da učestvuju u pevanju. Ako niste upoznati sa pesmama, ne brinite uopšte. Savršeno je prikladno i ćutati i posmatrati ceremoniju.
Znakovi: Monasi koji vode pogrebnu službu obično će vam dati naznake o tome kada treba da sednete i stojite tokom bogosluženja.
Odeća: Porodica nosi belu odeću ili belu tkaninu da se pokrije. Ožalošćeni treba da nose jednostavnu, tamnu ili crnu odeću. Izbegavajte blistavu ili skupu odeću i nakit.
Pogrebno preduzeće Drnda International ima višedecenijsko isksutvo u organizovanju sahrana, uključujući i prevoz preminulih iz inostranstva. Naš tim vam stoji na raspolaganju 24 časa, 7 dana u nedelji.
