Korejska zajednica je poznata po svojim jedinstvenim pogrebnim običajima i verovanjima. Ona su duboko ukorenjena u njihovoj kulturi. Zapravo, svi pogledi o smrti i rituali na sahrani potiču iz konfučijanizma.
U ovom učenju, koje je najrasprostranjenije u Koreji, nema jasnog verovanja o zagrobnom životu. Učenje se zasniva na tome kako ljudi treba da žive svoje živote, uključujući obožavanje predaka i poštovanje roditelja. Upravo od tih stavova polaze pogrebni običaji u Koreji.
Priprema sahrane
Pogrebni običaji u Koreji započinju pripremom 3 jela. U jednu činiju stavlja se pirinač, u drugu povrće, a u treću supa. Zatim se ispred kuće iznose 3 novčanice i 3 para cipela, koji označavaju da je porodica doživela tragičan događaj.
Prema tradiciji za pripremu sahrane zadužen je najstariji sin (ili unuk) pokojnika. On se naziva „sangju“, što znači „glavni ožalošćeni“. Smatra se odgovornim što je „pustio“ bližnjeg da umre, te se mora iskupiti pripremom dostojanstvenog ispraćaja.
Prvi zadatak koji sangju ima jeste pronalažanje najboljeg grobnog mesta. U konfučijanizmu mesto gde osoba počiva ima važnu ulogu. Ukoliko ono nije odgovarajuće duh preminulog neće moći da pređe u zagrobni život. Zbog toga će doneti nesreću ne samo svojoj porodoci, već čitavom selu.
Drugi zadatak jeste priprema tela prema tradicionalnim korejskim pogrebnim obredima. To podrazumeva pranje tela tamjanovom vodom, sečenje noktiju i češljanje kose. Nakon toga, pamuk se stavlja u uši. Novčići se stavljaju na oči, a u usta pirinač. Pokojnik se, zatim, oblači u tradicionalnu pogrebnu odeću, „suui”, koja je napravljena od konoplje.
Ukop ili kremiranje?
U zavisnosti od društvenog statusa pokojnika, pogrebni običaji u Koreji u davna vremena nalagali su da se sahrana održi 3, 5, 7 ili 9 dana nakon smrti. Danas se obično održava trećeg dana.
Za razliku od tradicije kremiranja u Japanu, u Koreji se praktikuje ukop. Do grobnog mesta vrši se običaj poznat pod nazivom „noje“. Naime, pogrebna povorka do groblja treba nekoliko puta da se zaustavi kako bi se kovčeg spustio 3 puta. Ovaj ritual osigurava da će duša pokojnika preći u zagrobni život, te da se neće vratiti da proganja žive.
Dolaskom na grob započinje sama ceremonija sahranjivanja. Tom prilikom porodica preminulog prinosi hranu i vino, kao darove bogu planine. Veruje se da je planinski bog u stanju da pomogne pokojnicima da pronađu put u zagrobni život i da ih zaštiti od zla.
Običaji nakon sahrane u Koreji
Pogrebni običaji u Koreji nastavljaju se i nakon sahrane. Tačnije, period žaljenja traje 3 godine.
Prema konfučijanizmu muškarac ne sme da pokazuje emocije, dok su žene u obavezi da svoju tugu pokazuju. Prema konfučijanskom učenju plakanjem žene pokazuju ne samo poštovanje prema preminulom, već i njegovu vrednost u društvu.
Tokom perioda žalosti zabranjeno je konzumiranje hrane i vina. Takođe, ranije je bilo zabranjeno da se porodica preseli iz mesta gde je preminuli sahranjen. Dok se danas običaj preseljenja ne poštuje u toliko strogoj meri.
Pogrebno preduzeće Drnda International ima višedecenijsko iskustvo u organizovanju sahrana, uključujući i prevoz preminulih iz inostranstva. Vaš smo verni oslonac u najtežim trenucima 24 časa dnevno, 7 dana u nedelji.
