Običaji nakon sahrane čine našu tradiciju.
Iako smo svesni da je smrt deo života, gubitak bliske osobe je nešto sa čim nikada ne možemo da se pomirimo. Bol koju donese vest da drago biće više nikada nećemo videti ostaje da živi sa nama zauvek. Nju ni vreme ne može ublažiti, a razumeju je samo oni koji su je već “upoznali”.
U želji da pokažete koliko vam znači neko ko više nije sa vama i u nastojanju da se makar još jednom podsetite dragih uspomena mogu vam pomoći običaji nakon sahrane.
Žaljenje nakon sahrane
Period od godinu dana nakon sahrane predstavlja žaljenje za dragim bićem. On je obeležen određenim socijalnim i kulturnim pravila ponašanja. Jedno od njih jeste nošenje crnine.
Crna odeća je od davnina bila odeća za željenje. Nosili su još Stari Rimljani, ali mnogi istoričari ističu da je za njenu komercijalizaciju zaslužna kraljica Viktorija. Ova britanska kraljica je čak 40 godina nosila isključivo crne haljine kao znak tuge zbog smrti svog supruga, princa Alberta.
Pravoslavni i katolički običaji nakon sahrane nalažu nošenje crnine najmanje 40 dana. Mada većina nosi tačno godinu dana. Osim crne garderobe, žene bi trebalo da imaju na glavi maramu, a muškarci i flor. Na ovaj način okolini stavljaju do znanja da su u žalosti, te da ne učestvuju ni u kakvom slavlju, pesmi i igri.
Crnina je prisutna i kod Muslimana. Pri čemu je muškarcima dozvoljeno da nose i odela tamnijih boja. Dok u Judaizmu označava skromnost, baš kao i običaji za sahranu. Ujedno je i simbol progonstva Jevreja iz domovine.
Običaji nakon sahrane u prvoj nedelji i parastosi
“Trećina” je karakteristični običaj u našoj zemlji. On podrazumeva odlazak porodice na grob dan nakon sahrane, tj. trećeg dana od smrti. Češći je slučaj da se grob preminulog posećuje prve subote nakon sahrane. Tada se iznosi žito, vino, med, pogača i pale se sveće i kandilo.
Prvi značajni parastos jeste četrdesetodnevni. Ovaj broj ima veliko značenje u hrišćanskoj religiji. Isus je postio “40 dana i 40 noći” u pustinji, a toliko je dana između njegovog uskrsnuća i vaznesenja. Prema verovanju duša preminulog prva 2 dana luta zemljom. Narednih 6 dana upoznaje Raj, a od 9. do 39. dana Pakao. Da bi 40. dana od smrti izašla pred Božiji sud.
Kao dan odlaska duše na nebo, četrdesetodnevni parastos se obeležava tačno 40. dana od smrti. Na groblje se iznosi žito sa medom ili šećerom, koje simbolizuje vaskrsenje umrlog. Pali se velika i 40 malih sveća, a grob se preliva crvenim vinom.
Drugi važan parastos je godišnji. Za razliku od četrdesetodnevnog, koji ne može da se pomeri na neki drugi dan, godišnji se obično stavlja u subotu koja mu prethodi. Ovi običaji nakon sahrane podrazumevaju okupljanje rodbine i prijateljaa, držanje opela i iznošenje kuvanog žita i vina.
Pre datuma godišnjeg parastosa podiže se i spomenik.
Običaji nakon sahrane za dane posvećene mrtvima
Zadušnice su dani koje je Crkva posvetila mrtvima i uvek su obeležavaju u subotu. U kalendaru postoje takva 4 datuma.
Zimske zadušnice obeležavaju se u subotu pred Mesne poklade, te se nazivaju se i “mesopusne” ili “velike”. Mitrovske, odnosno jesenje dolaze pred Mitrovdan, a Miholjske su u subotu pred Miholjdan. Pred Duhove su letnje zadušnice.
U ove dane čitaju se molitve za mrtve, pale sveće za pokoj, dok se na groblje iznosi hrana i piće. Prema običaju svako ko se nađe prisutan mora biti poslužen, uključujući i nepoznate osobe, jer je greh nekog oterati za Zadušnice.
Pogrebno preduzeće Drnda Internacional ima višedecenijsko iskustvo u organizovanju kompletne saahrane, uključujući i prevoz pokojnika iz inostranstva. Svesni smo neizmernog bola koji je zadesio vas i vašu porodicu, zato vam stojimo na raspolaganju 24 časa dnevno, 7 dana u nedelji.
