Džez sahrane

Početkom 19. veka rođena je tradicija pogrebne povorke u Nju Orleansu. Ona je uključivala ožalošćene koji su hodali od pokojnikove kuće do groblja, sa bendom koji je svirao duhovne pesme. Nakon ukopa bend bi ožalošćene vodio nazad u kuću, ali svirajući veseliju muziku. Opus se sastojao od popularnih pesama tog vremena.

0
324
Džez sahrane

Širom sveta razlikuju se pogrebni običaji. I danas, različite religije i različite kulture sahranjuju svoje preminule u skladu sa običajima koji su se razvijali stotinama, pa i hiljadama godina.

Prema mišljenju mnogih, od svih pogrebnih tradicija, među 5 neobičnih običaja prilikom sahranjivanja, na listi se zasluženo nalaze džez sahrane u Nju Orleansu.

Od svog nastanka, Nju Orleans se izdvaja od drugih gradova. Godine 1699, francuski istraživači su, po naređenju kralja Luja XIV, plovili rekom Misisipi tražeći pogodno područje suvog zemljišta za izgradnju luke. Tada su naišli na predeo oivičen močvarom sa 3 strane i Misisipijem sa poslednje strane. Na ovom prostoru podigli su naselje, koje je danas poznato kao grad Nju Orleans.

Prvi stanovnici su vrlo brzo uvideli da postoji problem sa sahranjivanjem. Naime, nivo vode u gradu na mnogim mestima bio je 300 do 500 mm ispod nivoa zemlje, te je bilo nemoguće sahraniti mrtve na tradicionalan način.

Stoga je Nju Orleans razvio svoj jedinstveni sistem sahranjivanja. Grobnice su bile podignute iznad nivoa zemlje. Visoke temperature okoline omogućile su brže raspadanje tela. Za godinu dana ostale bi samo kosti, koje su, zatim, gurane u jamu na zadnjem delu grobnice kako bi se drugo telo sahranilo ispred.

Međutim, specifičnost pogrebnih običaja u Nju Orleansu ne ogleda se samo u ovome. Dva veka nakon osnivanja grada pojavile su se džez sahrane.

Istorija džez sahrane

Početkom 19. veka rođena je tradicija pogrebne povorke u Nju Orleansu. Ona je uključivala ožalošćene koji su hodali od pokojnikove kuće do groblja, sa bendom koji je svirao duhovne pesme. Nakon ukopa bend bi ožalošćene vodio nazad u kuću, ali svirajući veseliju muziku. Opus se sastojao od popularnih pesama tog vremena.

Džez sahranePrvobitno je bend bio vojnog stila sa trubama, trombonima, klarinetima, saksofonima, tubama i bubnjevima. Kada se početkom 20. veka u Nju Orleansu pojavio novi pravac u muzici, poznat pod imenom džez, i sahrane su dobile drugačiji izgled. Popularne pesme zamenili su veseli tonovi u 4/4 taktu uz razne varijacije.

Izraz „džez sahrane“ nije korišćen u Nju Orleansu, već „sahrana uz muziku“. Dobro poznati termin skovali su turisti kojima je neobična pogrebna povorka privlačila pažnju.

Džez sahrane kao odavanje počasti preminulima

Kao i kod mnogih stvari u Nju Orleansu, koreni zapadnoafričkog nasleđa sijaju u tradiciji džez sahrane. Na nju se, u početku, gledalo kao na znak proslave novostečene slobode preminulog roba. Dok su muzika i ples imali zadatak da pomognu preminulom da odu na nebo.

Koliko su bile popularne govori i podatak da su pojedine trajale čak nedelju dana. Uključivale su pravu paradu ljudi na ulicama koji su pozivali slučajne prolaznike da im se pridruže.

Danas, iako ređe, džez sahrane su zadržale svoju tradiciju. Obično se organizuju kada ugledni muzičar umre u Nju Orleansu. Mada džez sahranu može da priredi bilo koja porodica, bez obzira na zanimanje pokojnika.

Džez pogrebnu povorku predvodi orkestar, praćen porodicom, prijateljima i drugima koji žale zbog gubitka. S obzirom da su džez sahrane otvorene za sve, predstavljaju događaj velikih razmera u kome će učestovati ceo grad. Prolaznici mogu da se pridruže povorci, plešu i pevaju na ulici.

Pogrebno preduzeće Drnda International ima višedecenijsko iskustvo u organizovanju sahrana, uključujući i prevoz preminulih iz inostranstva. Vaš smo verni oslonac u najtežim trenucima 24 časa dnevno, 7 dana u nedelji.