Judaizam se smatra jednom od najstarijih monoteističkih religija, koja ima istoriju dugu preko 3.000 godina. Ujedno, ovo je jedna od najvećih religija u svetu koja broji preko 17 miliona pripadnika.
Zasnovana na viševekovnoj tradiciji, jevrejska vera uči da treba prihvatiti život, ali i neizbežnost smrti. Za razliku od drugih vera, judaizam ne definiše konkretan zagrobni život, već ističe besmrtnost duše i vaskrsenje mrtvih. Takođe, smatra se da će vođenje života vrednog divljenja pomoći duši posle smrti.
Ova verovanja, u skladu sa učenjem Tore, utemeljena su u pogrebnim običajima Jevreja i u modernom dobu.
Pogrebni običaji Jevreja započinju u trenucima nastupanja smrti
Jevrejska tradicija ističe da je jedna od najvažnijih obaveza, tj. zapovesti čoveka da pomogne najmilijem da pronađe svoje poslednje počivalište. Zbog toga porodice nastoje da se okupe kada se trenutak rastanka bliži.
Kada smrt nastupi kreće priprema sahrane, jer preminuli treba da bude sahranjen u roku od 24 časa. Najpre se otvaraju svi prozori i prekrivaju ogledala u kući kako bi se sprečilo da se duša pokojnika ogleda. Zatim se telo polaže na pod i uz glavu pali sveća.
Baš kao pravoslavni običaji, tako i pogrebni običaji Jevreja obuhvataju kupanje i oblačenje preminulog. Ovaj ritual izvode žene ukoliko je umrla žena, a u slučaju smrti muškarca pripremu obavljaju muški članovi.
Kako bela simbolizuje životni krug, pogrebna odeća je obavezno napravljena u toj boji. Pri čemu je jednostavnog kroja, bez poruba i ukrasa, jer judaizam ističe skromnost i jednakost svih u smrti. U skladu sa tim je i kovčeg napravljen od neobrađenih dasaka, bez rezbarije i metalnih dodataka.
Prema tradiciji u kovčeg se stavlja pesak iz Izreala, koji će omogućiti da se pojavi mesija i vaskrsne pokojnika.
Noć uoči sahrane
Pogrebni običaji Jevreja obuhvataju i bdenje. Upravo po njemu se izdvaja tradicija sahrane kod ovog naroda.
Šemira iliti straža na hebrejskom se odvija čitave noći pre sahrane, ali bez prisustva porodice. Naime, za bdenje je zadužen šomrim koji, obično, nije blizak rod. Ovaj specijalni vid odavanja poštovanja protiče u čitanju psalma. Mada se o njemu malo zna, jer sam čin bdenja nije tema razgovora u jevrejskom društvu.
Jevrejska sahrana
Neposredno pre sahrane, najbliži rođaci se okupljaju u zasebnoj prostoriji zajedno sa rabinom radi tradicionalnog jevrejskog pogrebnog običaja cepanja odeće – kerie. Cepanje odeće predstavlja spoljašnji znak tuge i prihvatanja smrti.
Još jedna specifičnost jevrejskih sahrana vezana je cveće. Svojom lepotom i jarkim bojama biljke mogu da naruše skromnost sahrane, te cveće nije prikladno za pogreb.
Odmah nakon pogreba započinje period žalosti. U prvih 7 dana traje šiva. Za to vreme porodica preminulog ne izlazi iz svog doma, niti uživa u bilo kakvom vidu zabave, uključujući i gledanje televizije. Svrha šive jeste da ožalošćeni prizna, a ne da potisne osećanja tuge.
Selos označava prvih 30 dana. Pogrebni običaji Jevreja nakon sahrane u ovom periodu odnose se na izbegavanje prisustvovanja proslavama, a muškarcima nije dozvoljeno ni da se briju i šišaju.
Period žalosti traje godinu dana i završava se obeležavanjem godišnjeg pomena.
Pogrebno preduzeće Drnda International ima višedecenijsko iskustvo u organizovanju sahrana, uključujući i prevoz preminulih iz inostranstva. Vaš smo verni oslonac u najtežim trenucima 24 časa dnevno, 7 dana u nedelji.
