Pogrebni običaji drevnih Maja ostavili su značajni trag u svetskoj istoriji.
Na prostoru današnje Mezoamerike, tačnije na području jugoistočnog Meksika, Gvatemale i Belizea, kao i zapadnih delova Hondurasa i Salvadora nalazila se civilizacija Maja. Prema otkrićima razvijena je oko 2000. godine pre Nove ere i sve do španskih osvajanja 1524. godine bila je jedna od najznačajnijih.
Maje su bile naprednije od drugih naroda toga doba. Poznate su, pre svega, po arhitekturi, umetnosti, religiji, čuvenom kalendaru, ali i po matematici i astronomiji. Njihova znanja iz poljoprivrede i medicine bila su osnova za moderna otkrića.
Pogrebni običaji drevnih Maja zasnivaju se na dubokim religijskim uverenjima
Maje su verovale da je duša vezana za telo pri rođenju. Samo smrt može da ih razdvoji. Nakon smrti duša odlazi u zagrobni svet, pri čemu su pojedine smrti značajnije od drugih. Naime, oni koji su poginuli u ratu, bili žrtvovani ili umrli na porođaju odlazili su direktno u Raj. Time su Bogovi pokazali svoju naklonost za preranu smrt.
Drugi su, pak, morali da prođu niz testova u zagrobnom svetu, tj. Ksibalbi. Reka ispunjena škorpionima, reka ispunjena krvlju, reka napunjena gnojem samo su neki od njih.
Aspekt reinkarnacije se snažno pominje u religiji. Zapravo, bilo je rašireno učenje će se pojedini preci roditi kao Bogovi, te je od velike važnosti bilo ispoštavati sve rituale za sahrane i običaji nakon sahrane imali su zadatak da preminulom pomognu u tome.
Maje su, takođe, verovale da preminuli preci mogu da kontaktiraju svoje potomke i da im daju odgovore na pitanja koja ih muče. Ovaj kontakt se može izvesti u određeno vreme u sezoni ili kada se određene porodične stvari odnose na pretke. Zbog čega su duboko poštovali preminule.
Priprema pokojnika
Kao veoma religiozan narod Maje su veliku pažnju posvećivale pripremi sahrane. Najpre je telo preminulog umotovano u tkaninu kao znak poštovanja. Ovaj ritual je primenjivan i nakon smrti vladara, čija tela su bila obavijena skupocenim materijalima.
Pogrebni običaji drevnih Maja obuhvataju raznovrsne predmete koji su duši bili potrebni na putovanju kroz zagrobni život. Zato su u usta pokojnika stavljali kukuruz. Za ovu civilizaciju kukuruz ima veliki značaj u reinkarnaciji. Ujedno, predstavlja simbol ponovnog rođenja. Pored hrane, neophodan je i novac, te su uz telo stavljane perle od žada.
Kameni ili glinene zviždaljke su još jedan važan predmet za sahrane. Na njima su bili uklasani bogovi i životinje, a služile su kao muzika tokom sahrane, da bi po ukopu bile od pomoći duši preminulog.
Iako su svima dobro poznate maske faraone koji su otkrivene u egipatskim piramidama, one su prisutne i u tradiciji sahranjivanja Maja. Smatra se da su predstavljale status osobe kako se menja – od bića u ovom životu do nekog drugog u sledećem. Pogrebne maske su često bile napravljene od žada ili drveta.
Pogrebni običaji drevnih Maja i način sahranjivanja
Kremacija nije bila zabranjena, Mada je češća bila praksa ukopa.
Kako je istok predstavljao ponovno rođenje u kulturi Maja, preminuli je sahranjivan okrenut ka ovom pravcu.
Obično su pokojnici sahranjivani u blizini doma, pa čak i u podu kuće. Dok su za vladare pravljenje piramide koje su ispunjavane brojnim dragocenostima od žada, keramike, mermera.
Pogrebno preduzeće Drnda International ima višedecenijsko iskustvo u organizovanju sahrana, uključujući i prevoz preminulih iz inostranstva. Vaš smo verni oslonac u najtežim trenucima 24 časa dnevno, 7 dana u nedelji.
