Godina 1883, je ostala upamćena u istoriji kao vreme u kojem je rođena legenda po imenu Orient Express. I dan danas posle tolikih godina kada se spomene to ime prva asocijacija je čist i neprikosnoven luksuz. Uz luksuzne predmete koji su u to vreme bili kao što su tečni sapun za ruke i neprevaziđeni bogati meni za hranu i vino, ovaj glamurozni voz prevozio je putnike od Pariza preko u to vreme egzotičnih lokacija poput Budimpešte, Beograda, Bukurešta i Konstantinopola.
Ubrzo se za njega pročulo pa je Orient Express postao „Ritz“ kada je u pitanju transport, tako da su se pored običnih putnika na njega ukrcavali i mnoge u to vreme intrigantne i poznate ličnosti pa čak i kraljevi.
Dvadesete godine prošlog veka bile su najveće godine Orient Expressa, a njegov art dekor je postao deo luksuzne i misteriozne privlačnosti. Luksuzni bar vagon bio je popularno mesto za mnoge sastanake koji su se odvijali tokom dugog putovanja, a tu su još bili i veliki salon i vagon za ručavanje.
Sama pomisao na taj vozi izaziva osećaj glamura, avanture i vremena koja su odavno prošla. Kristalne čaše za šampanjac, beli stolnjaci, escajg od porcelana i posluga koja je znala nekoliko jezika. Možete da zamislite samo kako je izlgedao dolazak na večeru dama koje su za tu priliku specijalno oblačile svoje skupocene haljine a muškarci smokinge.
Voz je menjao rutu putovanja tokom godina, ali je obično prevozio aristokratiju i bogate preduzetnike od Pariza do Istanbula, i prelazio udaljenost od 3186 kilometara. Najbolji svetski kuvari, pozlaćeni kristalni lusteri, luksuzno opremljena kupatila, udobno tapacirane stilske stolice i umetničke slike bili su odlika visokog standarda voza.
Orent Exspres je ubrzo postao poznat kao voza kraljeva. Belgijski kralj Leopold II i Rumunski Carol II bili su česti putnici na ovoj liniji. Car Nikolas II je zatražio da se vagoni prilagode njemu, dok je Bugraski kralj Ferdinand I čak insistirao na vožnji kroz svoje kraljevstvo u punoj brzini.
Drugi poznati putnici u ovom vozu su bili Tolstoj, Trocki, Dijagilev, Marlene Dietrich, Lavrenca od Arabije i špijuna Mata Hari.
Voz je takođe vremenom dobio i nadimak „Spies Expres„, jer je bio popularan kod tajnih agentata. Jedan od njih je bio i Robert Baden-Pauel, koji je prikrio svoje skrivene skice dalmatinskih priobalnih utvrđenja kao crteže krila leptira.
Kola za spavanje Orient Expressa su se koristila za razne svrhe. Prevozila su skupocene golubove na trku pa čak i jedne noći 1920. godine bila su mesto za devojke koje su iz bordela u Limožu došele da zabave par gostiju.
Takođe postoji priča da je u sred noći čovek koji se teturao u pidžami naleteo na drugog koji je obezbeđivao signal na pruzi. Čovek u pidžami je tvrdio da je francuski predsednik Paul Deschanel i da je slučajno ispao iz voza. „A ja sam Napoleon Bonaparte“, odgovorio je signalizator. Ali čovek zaista je bio predsednik, međutim u pidžami i prljavog ga ni njegovi građani nisu prepoznali.
Rano putovanje Orient Expressom je bilo i opasno. 1891. godine oteto je pet putnika i morala je da se plati otkupnina za njihovo oslobađanje, a sledeće godine voz je bio u karantinu nakon što je izbila kolera.
1901. godine kočnice su otkazale, a lokomotiva je završila u frankfurtskom staničnom restoranu, a tri decenije kasnije mađarski teroristi su izazvali izletanje voza iz šina koje je koštao živote 20 putnika. Tada čuvena kabaretska pevačica Josephine Baker je pomogala povređenima.
Po zlatno doba tridesetih godina prošlog veka, bilo je nekoliko Orient Expressa. Originalna ruta je išla od Pariza do Istanbula preko Beča. Ali priča o ubistvu u romanu Agate Christie u Orient Expressu postavljena je u Simplon Orient Express (nazvanu po alpskom tunelu) koji je putovao preko Venecije i Beograda. Takođe postoja je i voz Grahama Greena Oostende Vienna Orient Express koji je išao preko Brisela i Frankfurta. Još jedna grana išla je za Atinu.
Jedna od najvećih priča o Orient Expressu je kada se višednevno zaglavio u snegu. Većinu puta je padao jak sneg, a kada je voz prešao granicu iz Bugarske u Tursku, dočekala su ga deca koja su uz graju i smeh gađala lokomotivu i vagone grudvama.
Međutim zbog obilnog snega voz je bio prisiljen da usporava. Zatim, nekih 80km od odredišta, potpuno se zaustavio. Putnici među kojima su bile diplomate, sveštenici i privrednici, kao i njihove žene, gledali su jedni druge vidno zabrinuti. Takva stvar se nije dogodila u 46 godina putovanja voza.
Nakon čekanja od pola sata, kondukter je došao kod njih i ozbiljnim glasom im rekao: „Telegrafske linije su pokidane, jer su bile preopterećene od snega i leda. Ne možemo da pošaljemo poruku ni napred ni nazad. . . . Kako da vam kažem . . . mi smo zarobljeni. “
Gledajući kroz prozore, putnici su videli da je voz bio okružen ogromnim naslagama snega, koji je stalno rastao. To je bilo januara 1929. godine, a zima je bila jedna od najgorih unazad nekoliko godina.
Nije bilo nikakvog znaka da je bilo kakva pomoć na putu, a putnici su bili suočeni sa dva izbora: oni moraju sami da se bore sa snegom ili ostanu tamo i umru. Odluka je bila jednostavna, a nakon kratke diskusije, tim sposobnih volontera započeo je pokušajem da se napravi tunel kroz ogroman sneg.
Naoružani lopatama i gvozdenim šipkama, krenuli su da kopaju od lokomotive, čija je toplota razmekšala sneg i obezbedila im dobar početak. Bilo je izuzetno naporno ali polako se uspeli da započnu oblikovanje tunela koji je ostajao iza njih. Zatim je došlo do katastrofe. Tunel se iznenada obrušio, i time volontere odsekao od voza.
Šef voza je podelio radnike u dve grupe. Rekao je jednoj grupi da nastavi da kopa napred, a drugi da skloni sneg iz tunela. Dva dana i dve noći nastavili su sa napornim poslom. Tunel se srušio dva puta i morao je opet da se očistiti i ojača.
Najzad su umorni ljudi došli do čistog dela gde nije bilo nanosa snega. Bio je mrak, a u daljini su mogli da videti svetla malih žutih lampi iz obližnjeg sela.
Međutim ujutru kada su stigli do sela, njihove nade su pale. Daleko od tople dobrodošlice i pomoći, seljani su ih smatrali neželjenim uljezima. Muškarci su uspeli da izmole za nekoliko jaja i mršavih kokošaka i malo drveta, ali to je bilo sve. Seljani nisu imali dovoljno hrane da bi preživeli zimu i nisu bili spremni da i to malo podele sa strancima.
Kada su se muškarci vratili u voz sa lošim vestima, jedna od žena je postala toliko očajna da je pokušala samoubistvo. U očaju, putnici su sjedinili svoj novac i otišli još jednom u selo. Ovaj put bogata ponuda se pokazala odličnim mamcem za seljane koji su im prodali puške, kokoške, koze, ovce i ogrev.
Sada kada su imali hranu, putnici su se smestili u vozu i odlučili da čekaju sve dok se sneg ne otopi ili ne dođe pomoć. Međutim imali su problem za gladnim čoporom vukova koji su nanjušili stoku, ali ih je posada Orient Expressa oterala, i tom prilikom ubila dva vuka.
Konačno, nakon tri dana, stiglo je nekoliko turskih vojnika. Doneli su hranu i vodu i doneli dobre vesti. Sneg je prestajao da pada.
Ubrzo, Orient Express se oslobodio snega i još jednom je bio pod punom parom. Došli su do Istanbula (Konstantinopolja, kako se tada zvao) sa više od nedelju dana kašnjenja. Zahvalni putnici voza su napisali svedočanstvo o hrabrosti i posvećenosti posade voza.
Jedan od najpoznatiji vagona Orient Expressa je bio onaj u kojem je Nemačka u novembru 1918. godine potpisala primirje sa saveznicima u Prvom svetskom ratu. U junu 1940. Hitler je prisilio Francuze da potpišu predaju u istom tom vagonu.
Uzbudljivi detektivski roman Agate Christie „Ubistvo na Orient Ekpressu„, koji je objavljen 1934, nesumnjivo je doprineo da ovaj voz uđe u istoriju. Priča o detektivu Herclu Poirotu koja rešava misteriozno ubistvo u vozu nikada nije zastarela, što smo imali prilike da vidimo i u novom filmu u kojem su uloge tumačile jedne od najvećih filmskih zvezda današnjice kao što su Johnny Depp, Michelle Pfeiffer, i Penelope Cruz.
Iako je Orient Express završio svoje zadnje putovanje na redovnoj putničkoj liniji 1977. godine, trideset pet starih vagona kupio je i vratio u život James B. Sherwood krajem sedamdesetih godina. Godine 1982. linija poznata pod imenom Venecija-Simplon-Orient-Express započela je svoje putovanje, što je ovu legendu vratilo u život.
Danas, Orient Express nastavlja da pruža jedan od najromantičnijih vidova prevoza koji vam svet trenutno može ponuditi.
U skladu sa slavnim imenom koje nosi ovaj voz, dramom i glamurom koji ga okružu, da bi ste se ukrcali u njega i dalje vam je potrebna adekvatna odeća. I, dok se cena karte kreće od 1000 do 10.000 eura, ovo je sigurno jedno od putovanja koje ćete moći da ispričate bilo gde da se nađete i da vas svi sa pažnjom slušaju, jer Duabai, Bali, New York i ostale svetske destinacije su ništa naspram doživljaja putovanja kroz vreme uz Orient Express.
