Suočavanje sa smrću člana porodice ili dragog prijatelja jedna je od najtežih stvari sa kojom se moramo nositi u životu. Tuga nakon gubitka voljene osobe donosi niz emocija koje ispunjavaju naše srce. Kao verni pratilac, bol čini da se osećamo prazno i izgubljeno, dok pokušavamo da se prilagodimo novim okolnostima.
Baš kao što je život svakog čoveka poseban, tako i žaljenje za njim je individualno. Svako se sa tim na drugačiji način bori. Ipak, ono što je svima zajedničko jeste težnja da se očuvaju uspomene na preminulog.
Bilo da se radi o omiljenom komadu odeće, slici, ili čak o omiljenoj bočici parfema preminule osobe, ovi predmeti postaju neprocenjivi podsetnici.
U skladu sa tim u davna vremena nastao je i nakit za žaljenje. Neobične činjenice o ovoj pogrebnoj tradiciji otkrijte u nastavku teksta.
Kada se pojavio nakit za žaljenje?
Nakit za žaljenje kao običaj nakon sahrane ima dugu istoriju. O tome svedoče arheološka otkrića. Arheolozi su pronašli raznovrstan pogrebni nakit koji datira pre više vekova. Uključivao je i kosti i zube preminulih osoba. Međutim, ne može se tačno tvrditi da li su ovi predmeti napravljeni u znak sećanja na voljenu osobu, kao oznaka statusa ili, možda, kao vid zaštite i za donošenje sreće.
Umetnost izrade razvili su Rimljani. Njihov nakit za žaljenje karakteriše složen dizajn, bogati motivi i širok spektar materijala. Posebnu pažnju posvećivali su tzv. spomen-prstenju.
Prsten za žaljenje nošen je u znak sećanja, te je često sadržao ime i datum smrti osobe. Krasio ga je crni kamen. Inače, za izradu su korišćeni jeftiniji crni materijali, kao što su crni emajl ili vulkanit. Beli emajl je korišćen samo u slučaju da je preminula mlada osoba.
Procvat nakita za žaljenje
Viktorijansko doba je poznato po brojnim novinama u vezi običaja za sahranu i nakon nje. Upravo je kraljica Viktorija započela tradiciju nošenja crnine kao odeće za žaljenje. Naime, decenijama nakon smrti supruga, princa Alberta kraljica je nosila isključivo crne haljine. Time je postavila trend među bogatim damama, a kasnije su ga prihvatile i pripadnice siromašnijih slojeva.
Sa crnom odećom došao je i nakit za žaljenje. Podaci govore da je kraljica Viktorija čuvala pramen suprugove kose u medaljonu u obliku srca koji je nosila oko vrata. Njen primer sledile su i druge žene. Osim u medaljonima, pramen pokojnikove kose mogao se naći i u broševima i prstenju.
Kosa nije bila jedini podsetnik na voljenu osobu. Nakit za žaljenje činile su i slike preminulih. Neretko one koje su pokojnika prikazivale nakon smrti. Iako se danas ovo smatra morbidnim u davna vremena pokojnici su posebno oblačeni za slikanje.
Korak dalje u razvoju usledio je upotrebom pokojnikove kose za izradu nakita za žaljene. Kosa je mlevena u supstancu nalik prahu i mešana sa bojom. Smesa je zatim korišćenja za pravljenje minijaturnih slika sa simbolima tuge na nakitu. Dok su osnovu činili biseri, slonovača i drago kamenje. Mada su se sretale i pristupačnije verzije od crnog emajla i stakla.
Moderni nakit za žaljenje
Prstenje za žaljenje bilo je popularno sve do 40-ih godina prošlog veka. Bez obzira što se retko nosi, nakit za žaljenje, danas, je dobio sasvim drugačiju formu.
Razvoj tehnike i tehnologije omogućio je stvaranje novih oblika, poput privezaka sa graviranim slikama preminulih.
Pogrebno preduzeće Drnda International ima višedecenijsko iskustvo u organizovanju sahrana, uključujući i prevoz preminulih iz inostranstva. Vaš smo verni oslonac u najtežim trenucima 24 časa dnevno, 7 dana u nedelji.
