Od kolumbarijuma, preko katafalka, pa do mauzoleja – u pogrebnoj tradiciji postoje običaji koji su nepoznanica široj javnosti. Imajući ovo u vidu ne čudi što mnogi kosturnice poistovećuju sa klasičnim grobljima.
Kosturnice predstavljaju nadzemne komore koje predstavljaju poslednje počivalište ljudskih skeletnih ostataka. Što znači da je telo bilo negde druge sahranjeno pre nego što su kosti preminulog prenete u napravljenu kosturnicu. Upravo se po ovome kosturnice izdvajaju od drugih grobnica.
Kosturnice mogu biti različite strukture – od malog kovčega, pa do impozantne građevine. Srećemo ih tokom istorije u mnogim religijama. Tako su Jevreji u 1. veku svoje bližnje sahranjivali umotane u tkaninu i polagali ih u grobnice isklesane u steni. Godinu dana nakon sahrane kosti su izvlačene iz stene i stavljane u pripremljenu kosturnicu.
U zoroastrizmu, drevnoj religiji koja je nastala u Iranu, veruje se da tela postaju nečista nakon smrti. Zbog toga se ostavljaju u tzv. kulu tišine da bi se razgradila. Zatim se kosti ekshumaciraju i odlažu u kosturnicu. U katoličkoj tradiciji sahranjivanja kostirnice su korišćene gde nije bilo dovoljno mesta za sahranu.
Kosturnice kao deo dekora
Sedlek kosturnica se nalazi u malom češkom gradu, Kutnoj Hori. Ono po čemu ova kosturnica privlači pažnju jeste činjenica da je smeštana u crkvi tako da formira njenu unutrašnjost.
Veruje se da je rimokatolička kapela postala popularno mesto za sahranjivanje u 13. veku nakon što je lokalni opat sa puta iz Jerusalima, na koji ga je poslao češki kralj Otakar II, doneo teglu „svete“ zemlje. Teglu je zakopao na crkvenom groblju, što je podstaklo brojne ljude da izraze želju da nakon smrti budu sahranjeni baš na ovom mestu.
Ubrzo je podrum crkve pretvoren u kosturnicu. Procenjuje se da su se u njoj nalazile kosti između 40.000 i 70.000 ljudi. Kosti su 1870. godine izvađene iz podruma, a lokalni rezbar František Rint dobio je zadatak da ih uredi. Tako su nastala prava umetnička dela od kostiju, koja uključuju nameštaj, ukrase, pa i 2 lustera.
Kosturnice u crkvama
Koštana kapela Svetog Mihaila u alpskom gradu Halštatu ispunjena je sa oko 600 lobanja, ukrašenih i oslikanih imenima mrtvih.
U pitanju su ostaci ljudi koji su sahranjeni na lokalnom groblju, da bi deceniju kasnije bili otkopani. Njihove lobanje su pažljivo čišćene, ostavljane da izbele na suncu i na kraju farbane. Lobanje muškaraca bile su oslikane vencima od bršljana, dok su ženske bile ukrašene cvetovima jarkih boja.
Prvobitno je smatrano da je Halštatska kuća kostiju nastala zbog nedostatka prostora na lokalnom groblju, te su ostaci otkopavani kako bi se omogućilo novo sahranjivanje. Ova teorija je opovrgnuta i poreklo tradicije do danas je misterija.
Praksa oslikavanja lobanja započela je u 18. veku i nastavila se do kraja 20. veka. Poslednja osoba kojoj je lobanja položena u poznatu kosturnicu jeste žena koja je umrla 1983. godine, a 12 godina kasnije ispunjena joj je želja da se nađe u kapeli sa kostima drugih.
Spomen kosturnice kod nas
Stanovnicima naše zemlje dobro je poznata priča o Stevanu Sinđeliću i bici na Čegru koja se odigrala 31. maja 1809. godine. Da bi opravdao gubitak preko 6.000 svojih vojnika, u odnosu na manji broj Srba, niški Huršid-paša je raspisao nagradu za svaku donetu glavu poginulog srpskog vojnika.
Po njegovoj naredbi skinuta je koža sa glava poginulih Srba, a lobanje su napunjene slamom i pamukom i poslate u Carigrad. Dva meseca nakon bitke Turci su od lobanja sazidali kosturnicu kao opomenu pobunjenom narodu. Za mesto kosturnice Huršid-paša je izabrao istočni deo Niša, u blizini Stambol kapije koja je u to doba predstavljala ulaz u grad. Što je bio dodatni način da se Srbi zaplaše.
Kosturnica ima formu kule, pa odatle i naziv Ćele kula. Sačinjena je od 4 potporna zida visine 4,5 m. U zidove su uzidane 952 lobanje poginulih ustanika smeštene u 14 pravilnih redova. Ovakva strukura kosturnicu čini i danas jedinstvenom u svetu.
Nakon oslobođanja Niša 1878. godine stanovnici su prikupili sredstva i podigli nadstrešnicu i ogradu za kosturnicu. U narednom veku, tačnije 1892. godine, po nacrtu arhitekte Dimitrija Leka iz Beograda, sazidana je kapela nad čitavom kulom. Na taj način spomen-kosturnica je zaštićena od klimatskih nepogoda.
Pogrebno preduzeće Drnda Internacional ima višedecenijsko iskustvo u organizovanju sahrana, uključujući i prevoz preminulih iz inostranstva. Naš tim vam stoji na raspolaganju 24 časa, 7 dana u nedelji.
