Na samo stotinak kilometara od Beograda, nedaleko od Topole, na brdašcetu zaklonjenom gustom šumom, nalazi se Oplenac!
Baš jedan topao jesenji dan sam odvojila kako bih obišla prelepa zdanja koja ljubomorno čuvaju jedan deo istorije srpskog naroda.
Ne znam da li je na mene uticao prelep čist vazduh i nestvarna priroda, ali je energija koju sam osetila obilazeći zdanja koja su pripadala dinastiji Karađorđevića, bila neverovatna.
Jesen je čarobna sama po sebi, jer boje koje možete ugledati po jednom sunčanom jesenjem danu, ni jedno drugo godišnje doba ne može doneti.
Mir i tišina koje vladaju, poslala su me u jedan sasvim novi svet, i na trenutak sam zatvorila oči i zamislila dame koje su pripadale kraljevskoj porodici, kako su se šetale prelepim parkom koji i do danas nosi jedan autentični delić kulture, istorije i posebnosti našeg naroda.
Lepote ovog predela su Đorđa Petrovića – Karađorđa, dovele još davne 1762. godine na Oplenac. Od tog momenta sudbina jedne male varošice se menja, i postaje mesto svih kulturnih zbivanja, kao i političkih dešavanja tog vremena.
Najveću pažnju svakako privlači crka Sv.Đorđa, koja pleni svojom lepotom kako spolja, tako i iznutra. Ova impozantna građevina pažljivo je rađena godinama. Njena unutrašnjist je oslikana sa 40 miliona kockica različitih boja, i one oslikavaju kopije fresaka iz 60 srpskih srednjevekovnih manastira.
Nedaleko od nje je skromnija, ali ne manje lepa, autentična crkva Presvete Bogorodice ili Karađorđeva crkva. Crkvica je u velikoj meri sačuvana baš onakva kakva je bila i zato po meni predstavlja možda i najlepši deo Oplenca, jer je primer tradicionalnih crkava koje su nekada postojale.
Na samo par metara od crkve Sv.Đorđa nalazi se kuća kralja Petra I. Ona je danas pretvorena u jedinstveni izložbeni prostor. U njoj svi ljubitelji istorije i antikviteta mogu da uživaju u razgledanju starih slika dinastije Karađorđevića, njihovih ličnih predmeta, kao i važnih dokumenata i spisa.
Odmah pored je i konak u kojem je vožd radio i živeo, ali je on trenutno u fazi renoviranja, tako da ga nisam mogla posetiti.
I baš kada se umorite od razgledanja i krenete stazicom dalje, ispred se otvara pogled na skoro 12 hektara prelepih vinograda, po kojima je ovaj kraj i poznat. Inače tradiciju uzgajanja kraljevskog vina započinje Karađorđe, da bi posle njega nastavili i njegovi naslednici, i traje do dana današnjeg. Berba se održava svakog oktobra i poznata je kao Oplenačka berba ili Festival vina i grožnja, i tada ljubitelji vina mogu uživati u ukusima ovog božanstvenog napitka.
Energija koja vlada na Oplencu je nešto što sam se trudila da barem delom dočaram ovim slovima. Taj dan sam bila nemi posmatrač istorije koja se kao klupko odvijala pred mojim očima. Bila sam deo nečega što je naša tradicija i naši koreni.
Vaša Maja 
