Poslednjih nekoliko meseci osećate se kao da ste upali u vremenski procep? Niste jedini. Istraživanje koje je proveo Liverpool John Moores University otkrilo je da je socijalno distanciranje tokom pandemije uticalo na naš pojam o vremenu.
“Pre istraživanja pretpostavila sam da je zaključavanje prolazilo sporo svakome. Znam da meni jeste. Ali, istraživanje je pokazalo da nije baš tako”, rekla je psihologinja Ruth S. Ogden, voditeljka istraživanja. Ona je sastavila online upitnik na kom su ispitanici, bilo ih je 604, ocenili na lestvici svoj osećaj brzine prolaska vremena u poređenju sa normalnim u jednom danu i u celoj nedelji. Upitnik su ispunjavali između 7. i 30. aprila. U upitniku su bila i pitanja o emocionalnom stanju ispitanika, opterećenosti poslom i društvenim kontaktima u tom periodu. Pokazalo se da je za oko 20 posto ispitanika protok vremena delovao normalno, za 40 posto sporije i za jednako toliko brže od normalnog.
Kad je proučila što je usporilo utisao o prolasku vremena, Ogden je uvidela da su osobe starije od 65 godina, koje su nezadovoljnije trenutnim društvenim interakcijama i pod većim su stresom, one kojima vreme „pod ključem” prolazi sporije. S druge strane, mlađima, zaposlenijima i društveno zadovoljnima vreme „pod ključem” prolazi brže.
Profesor psihologije na Institutu Zuckerman Sveučilišta Columbia dr. Michael N. Shadlen kaže da su ova otkrića u skladu s neuro-naučnim konceptom doživljaja vremena. Kako je mozak evoluirao, tako su njegovi delovi uključeni u misaono i kognitivno funkcionisanje, kao što je planiranje i obavljanje planiranog, razvili sposobnost kontrole prolaska vremena.
“Sve što radimo određeno je vremenom, u suprotnom bili bismo samo jednostavna stvorenja koja reaguju u trenutku. U pojmu o prolasku vremena ulogu imaju i emocije. Ljudi pripisuju emotivnu vrednost svakom iskustvu, pa i osećaju prolaska vremena. Iskustvima tako dajemo ton koji odražava naše uživanje ili odbojnost”, rekao je Shadlen. Na primer, ako uživamo u koncertu ili utakmici, možda bismo hteli da traju duže. No, ako nas ne zanimaju, možemo osj+ećati kao da traju predugo.
Usporeni film
Emocije su jedan od glavnih razloga zbog kojih nam se iskrivljuje doživljaj vremena, dodaje Ogden: „Recimo, kada osećamo strah čini nam se kao da je prošlo više vremena od normalnog, zato što naš doživljaj vremena zavisi o nivou našeg uzbuđenja.”
Povećanje aktivnosti simpatičkog nervnog sistema, koji priprema telo za odgovor „bori se ili beži” (fight-or-flight) povezan je s osećajem produžetka vremena. S druge strane, pojačana aktivnost parasimpatičkog živčanog sustava, koji umiruje telo, povezana je s osećajem skraćivanja vremena.
Shadlen povezuje osećaj dužeg trajanja s iskustvima ljudi koji su bili blizu smrti. “Osobe koje su bile blizu ruba smrti često govore da im se sve činilo usporeno. Razlog je verovatno taj što su bile potpuno svesne svakog detalja. Adrenalin im je omogućio da brže procesuiraju događanja, ali mozak je na to mogao odgovoriti samo u uobičajenom okviru, pa su se događaji na svesnoj razini odvijali kao usporeni film”, rekao je.
Vreme leti kad smo nečim obuzeti
Slično se viđa kod osoba s dijagnozama mentalnih bolesti, navodi Ogden. „Depresivne osobe često kažu da im se tokom depresivne epizode dan vuče. Slično je naše iskustvo ‘pod ključem’: kad smo društveno neispunjeni (što je povezano s depresijom), vreme nam sporije prolazi. No, kaže Shadlen, povezanost s ugodnim ili neugodnim iskustvom nije u korelaciji uvek s bržim, odnosno sporijim prolaženjem vremena.
“Radio sam s pacijentima u bolnici; kada je bilo puno posla na hitnoj vreme bi proletelo, ali to ne znači da je bilo zabavno. Naprotiv, bilo je strašno. Prema tome, ne znači da ćete kod svakog negativnog iskustva osećati sporost vremena, više se radi o usredsređenosti. Ako ste skoncentrisani i posvećeni, malo toga će vas moći omesti”, misli Shadlen.
Opet u ravnoteži
Kako biste se bolje nosili s iskrivljenim osećajem za vreme tokom pandemije, pomoći mogu sledeći koraci.
1. Struktuišite dan
Ako vam se dani tokom pandemije čine beskrajnima, pomoći može stvaranje rutine. „Uobičajeni je život vrlo organizovan i strukturisan za većinu ljudi, zbog rutine poslovnih obaveza, društvenih interakcija itd. Zbog gubitka tog ritma gotovo da smo izgubljeni u vremenu, jer nemamo onaj uobičajeni osećaj za to koji je dan u nedelji, pa čak ni za doba dana.
Može se, recimo, dogoditi da više jasno ne razlikujete ponedeljak i petak, jer su se aktivnosti izvan kuće izrazito smanjile”, kaže Ogden. Zbog toga trebamo kreirati nove strukture kako bismo ponovo uspostavili kontrolu nad vremenom. To ćete učiniti tako što ćete odrediti vreme za ustajanje i za spavanje, za posao, za obroke i za vežbanje i što ćete se toga pridržavati.
2. Povežite se s drugima
Istraživanja pokazuju da se tokom stresnih vremena ljudi trebaju povezati s osobama s kojima vole provoditi vreme. To će nam pomoći da osetimo kako periodi stresa prolaze brže nego što je uobičajeno, kaže Ogden. Ako se zbog socijalne distance ne možemo viđati kao pre, pomoći nam mogu video chatovi, društvene mreže i slično.
3. Nađite pravu meru zaposlenosti
Dobra ravnoteža između stresnih zadataka i dokolice pomoći će boljem osećaju prolaska vremena. „Prema istraživanju, vreme će nam verovatnije brže prolaziti ako imamo posla uz niži nivo stresa. Dakle, moramo ostati aktivni toliko da nam nije dosadno, ali ne previše, da ne sagorimo od stresa”, preporučuje Ogden. Provođenje tehnika za smanjenje stresa, kao što su mindfulness i vežbi, pomaže uspostavljanju takve ravnoteže.
4. Dopustite osećanja
U ovim je vremenima razumljivo da smo psihički uznemireni i da nam se javljaju negativni osećaji, kaže Shadlen. „Nismo bili pripremljeni za ovo. Ako ste frustrirani, verovatno imate dobar razlog za to. Mnogi su upravo sada pod velikim psihičkim stresom i trebaju znati da im je dopušteno osećati se loše”, misli Shadlen. No, ako nivo mentalne uznemirenosti onemogućuje svakodnevno funkcioniranje, ključno je što pre potražiti stručnu pomoć.
