Frida Kalo, meksička umetnica, rođena je 6. jula 1907. godine, pod imenom Magdalena Karmen Frieda Kalo i Kalderon. Iako samouka, neverovatni talenat pokazala je još u tinejdžerskim godinama. Tako da njeno stvaralaštvo, danas, čini više od 140 slika, od koji je čak 55 autoportreta.
Nekonvencionalnog izgleda, sa jako naglašenim obrvama, tankim brčićima koje nije želela da ukloni, gustom crnom kosom uvek podignutom u punđu i crvenim karminom na usnama, umetnica je ostala zapamćena po delima intenzivnih boja koje se svrstavaju u obeležja narodne tradicije.
Zbog izražene simbolike, kritičari su ih često nazivali nadrealističkim. Međutim, sama Frida sebe je smatrala “realistkinjom”, nastojeći da kroz svoje slike prenese duboku strast, ali i patnju i tugu koje su obeležile njen život. Predstavljamo vam 6 najznačajnih, naslikanih tokom različitih perioda.
Autobus (1927)
Život Fride Kalo u velikoj meri odredila je saobraćajna nesreća koja se dogodila 1925. godine. Naime, sa 18 godina Frida i njen tadašnji momak, vozeći se autobusom na putu do škole, doživeli su nezgodu.
S obzirom da su povrede bile veoma ozbiljne Frida se nekoliko meseci oporavljala u bolnici. Nažalost, rane se nikada nisu zalečile, te je čitavog života patila od teških bolova. Upravo je vreme provedeno na lečenju uticalo da krene sa slikanjem. Među prvima nastala je slika “El Autobus”.
Frida Kalo nikada nije naslikala ništa što direktno prikazuje nesreću, ali ova slika aludira na nju. Nekoliko figura oslikavaju različitost klasa meksičkog društva. U desnom uglu je mlada žena koja predstavlja samu umetnicu. Dok je lik u plavom radničkom kombinezonu, zapravo, čovek koji je izvukao rukohvat autobusa koji se od siline udarca našao u Fridinoj karlici.
Frida i Dijego Rivera (1931)
Frida se 1929. udala za kolegu umetnika Dijegu Riveru. Portret nastao 2 godine kasnije je njen doživljaj venčanja.
Ono što se prvo uočava jeste velika razlika u visini, koja je, zaista, postojala između bračnih drugova. Umetnica je supruga prikazala kao veoma krupnog čoveka sa setom četkica i paletom u ruci, želeći da pokaže divljenje prema njegovoj umetnosti. Nasuprot Dijegu, koji je u centru pažnje, Frida je u tradicionalnoj meksičkoj odeći. Na taj način je preuzela ulogu supruge koja ga podržava i obožava.
Lagani stisak kojim Frida steže Dijegovu ruku može se pročitati kao znak da je još tada bila svesna da joj suprug nikada neće pripadati u potpunosti. Što se dokazalo u kasnijim godinama braka i njegovim brojnim vanbračnim vezama.
Bolnica Henri Ford (1932)
Ubrzo Dijego dobija angažman i par se seli u Sjedinjene Američke Države. U nepoznatoj zemlji Frida Kalo doživljava novu tragediju – saznanje da ne može da ima decu zbog posledica preloma karlice u saobraćajnoj nesreći.
Bol izavana nemogućnošću da se ostvari kao majka slikarka je često prenosila na svoja dela. Prva u nizu jeste “Bolnica Henri Ford”. Na bolničkom krevetu, u lokvi krvi, leži Frida. Dok u ruci koja je prislonjena na stomak drži 6 predmeta. Karlica i kičmeni stub ukazuju da su oni uzrok neplodnosti. Dete u položaju fetusa i metalna sprava, koja se tada koristila za obavljanje abortusa, podsećaju na skoru intervenciju, Dok puž na spori oporavak od nje. Ljubičasti cvet u dnu kreveta je simbol seksualnosti.
Imajući u vidu veliku simboliku “Bolnica Henri Ford” opravdano se svrstava u najpoznatije umetničke slike sa skrivenim porukama.
Dve Fride (1939)
Jedna od najprepoznatljivijih slika Fride Kalo jeste dvostruki autoportret. Sadrži dve njene verzije – jednu u meksičkoj nošnji, a drugu u evropskoj odeći. Slika je završena u vreme razvoda sa Dijegom, te prikazuje njeno slomljeno srce i osećaj usamljenosti.
Istovremeno, donosi i pitanje identiteta. Frida u meksičnoj nošnji je ona u koju se Dijego zaljubio, a “evropska” je uticaj koji je doveo do razlaza. Olujno nebo ispunjeno sivim oblacima aludira na unutrašnji nemir umetnice.
Ranjeni jelen (1946)
Prema mišljenju istoričara umetnosti “Ranjeni orao” je najemotivnija Fridina slika. Strelice koje probadaju telo jelena predstavljaju njenu bol u leđima, kao i frustraciju nakon neuspele operacije koja je trebala da joj ublaži tegobe. Jelen je i astečki simbol desne noge, koju je Frida izgubila od gangrene.
Postavka slike, sa mrtvim drvećem i slomljenim granama, simbolizira beznađe i depresiju u koju je umetnica zapala. Osećaj nemoći dodatno naglašava reč “carma” (sudbina) u donjem levom uglu.
Marksizam će podariti zdravlje bolesnima (1954)
Narušeno zdravlje uticalo je na pokrete, pa je Frida Kalo sve ređe slikala. Jedan od poslednjih autoportreta nastao je u duhu Marksizma, u čiju moć i ideologiju je i sama verovala.
Baš kao što naziv kaže, umetnica je sebe naslikala slobodnom, pa umesto štaka u rukama drži Marksovu knjigu.
Čuvena galerija Draco je jedna od najpoznatijih na našim prostorima ne samo među kolekcionarima, već i ljubiteljima umetnosti koji žele da opreme svoj privatni i poslovni prostor najpoznatijim delima domaćih i svetskih umetnika.
