Epi napadi kod dece i odraslih – Simptomi, uzroci nastanka i lečenje

Epilepsija je česta bolest od koje boluje oko 1% ukupne populacije. Danas, u svetu boluje oko 50 miliona ljudi, a učestalost epileptičnih napada kod dece i adolescenata je veća nego u populaciji odraslih osoba.

0
183
Epi napadi kod dece i odraslih

Epilepsija je hronično neurološko oboljenje koje se karakteriše spontanim ponavljanjem epileptičkih napada. Epileptički napad može da se javi kod bolesnika sa epilepsijom, kao i kod osoba koje nemaju epilepsiju, usled metaboličkih ili toksičnih faktora, apstinencijalnog alkoholnog sindroma, febrilnosti, infekcije, elektro-šoka, kao zbog dejstva mnogih drugih štetnih supstanci.

Epilepsija je česta bolest od koje boluje oko 1% ukupne populacije. Danas, u svetu boluje oko 50 miliona ljudi, a učestalost epileptičnih napada kod dece i adolescenata je veća nego u populaciji odraslih osoba. U gotovo 80% bolesnika prvi napad se javlja u detinjstvu, pa otuda, mnogi epilepsiju smatraju dečijom bolešću. Istorija kaže da su mnogi istaknuti ljudi bolovali od epilepsije, a uprkos tome su vodili stvaralački život i dali doprinos čovečanstvu svojim dostignućima u umetnosti, nauci i politici.

mobil shop prodaja opreme mobilni telefoni

Uzroci epilepsije

Uzroci epilepsije (radi njihove lakše klasifikacije) se dele u nekoliko grupa: idiopatski ili primarni (prenosi se nasledno, jer je neko u porodici već bolovao od epilepsije), simptomatski ili sekundarni (uzrok epilepsije je neko oštećenje u organizmu ili bolest mozga – infekcije, tumori, moždani udar, dugoročan telesni napor kao i parazitske bolesti) i kriptogeni uzroci (preterana konzumacija narkotika i alkohola, metabolički poremećaji).

Kako izgledaju epileptični napadi kod dece?

Ukoliko dete ima napad, možda će delovati zbunjeno, imaće prazan i ukočen pogled i imaće čudne pokrete tela u vidu konstantnih trzaja i drhtanja. Može doći i do poremećaja vida, sluha, govora ili osećaja dodira. Nekada se može manifestovati i kroz ponavljanje nekih radnji poput mljackanja, češanja.

Epi napadi kod dece i odraslihKod jačih napada može doći i do poremećaja ili gubitka svesti, ugriza jezika, nekontrolisanog mokrenja. Napadi obično traju od nekoliko sekundi do nekoliko minuta. Nisu bolni, ali su veoma uznemirujući i potresni. Nakon napada može nastupiti kraći ili duži period pospanosti ili konfuzije koji može trajati od par minuta do par sati.

Šta je to AURA (predosećanje napada) ?

Mnoga obolela deca predosete da će dobiti napad. Ona često ne mogu tačno da opišu šta osećaju, ali se obično žale na vrućinu u stomaku, glad ili muku. Druga deca pak, pred napad osete neki neprijatan miris, ili ukus, zabrinutost ili strah. Ove pojave koje se nazivaju aura, predstavljaju početak napada, odnosno jedan vid tzv. žarišne krize.

Aura, kada postoji, često pomaže detetu da potraži pomoć ili da se skloni na neko bezbedno mesto, a lekaru omogućuje da utvrdi gde je mesto početka napada u mozgu.

Kako se epilepsija dijagnostikuje?

Veoma važno ispitivanje, da bi lekar postavio dijagnozu, predstavlja snimanje električne aktivnosti moždanih ćelija takozvano elektroencefalografsko ispitivanje (EEG).Tada će sa sigurnošću lekar odrediti lek za određenu vrstu napada, utvrđuje koji je tip epi napada i epileptičkog sindroma u pitanju.

EEG je analiza, a ne vrsta lečenja, on snima kao filmska kamera postojeću moždanu aktivnost i ne može detetu naškoditi. EEG ništa ne kazuje o inteligenciji niti o duševnom zdravlju deteta, ali može pouzdano registrovati poremećenu aktivnost moždanih ćelija koja je karakteristična za epilepsiju.

Epi napadi kod dece i odraslihEEG je neinvazivna dijagnostička metoda, što znači da je neagresivna i bezbolna. Izvodi se pomoću elektroda koje se stave na površinu glave, a koje mjere električnu aktivnost moždanih stanica. U dijagnostičku obradu ulazi i pregled od strane neurologa,psihijatra i psihologa.

Da bi se epilepsija dijagnostikovala, potrebno je uzeti anamnestičke podatke, kao i one o faktorima rizika za razvoj oboljenja. Ukoliko su epi napadi već prisutni, neophodno je pažljivo sprovesti neurološko ispitivanje. Podrazumeva se i opšti fizički pregled i procena psihičkog i kognitivnog funkcionisanja.

Ako je dete do sada imalo samo jedan napad, ne mora da znači da ima epilepsiju. A ako je imalo više od jednog napada bez ikakvog konkretnog i poznatog uzroka (kao što su npr. hipoglikemija, problemi sa balansom elektrolita, povećana temperatura ili meningitis), onda postoji mogućnost da se radi o epilepsiji.

Lekar postavlja dijagnozu slušajući vaše opise detetovog napada, kao i radeći određeni psihološki test kako bi došao do saznanja šta bi moglo da izaziva napade. Procena psihofizičkog razvoja je veoma bitna za postavljanje dijagnoze .

Prva pomoć kod epileptičnog napada

Pre svega bitno je da ostanete mirni i budete uz osobu dok napad ne završi, a osoba dođe k svesti. Jednako tako je i bitno da započnete meriti vreme napada. Ako se osoba počne grčiti ili nije pri svijesti, okrenite je na bočnu stranu. Pod glavu bolesnika stavite nešto mekano da se ne povredi.

Epi napadi kod dece i odraslihAko napad traje duže od 5 minuta, ako se ponovi novi napad ili ako je osoba povređena jer tokom pada mogu nastati ozbiljne traume glave ili tijela. Napadaj koji traje duže od 5 minuta se naziva epileptičkim napadom i on se smatra hitnim stanjem u medicini.

Pažnja: ne pokušavati fizičko-mehaničku mobilizaciju ili ograničavanje kretanja pacijenta u toku napada imajući u vidu da snaga pacijentovih kontrakcija može da prouzrokuje prelome. Ukoliko je pacijent u toničnoj fazi moguće je aplikovati veštački vodič vazduha (airway), tako da njegov jezik ne blokira vazdušni put.

Ukoliko jezik nije na raspolaganju nemojte pokušavati da držite pacijentova usta otvorena ili da stavljate vaše ruke unutar njegovih usta zbog toga što možete biti povređeni. U slučaju da su vilice ukočene, ne pokušavajte da ih silom otvarate ili da stavljate tvrde predmete u usta da bi ste sprečili ugriz jezika zbog toga što to može izazvati dalje povređivanje – lom zuba npr.

Za svako je dete koje boluje od epilepsije bitno prevazići strah od ponovnog napada te početi živeti kao i ostala deca , ali pridržavajući se svih mera opreza koje odredi njegov neuropedijatar.

Savetuje se da osobe obolele od epilepsije uz redovno uzimanje lekova vode zdrav stil života

Naš tim eminentnih psihijatara, neurologa i neurofiziologa pregledom i snimanjem na EEG u psihijatrijskoj ordinaciji u Nišu PSIHO CENTAR MM, pomoćiće vam da dijagnostikuju i leče bolest na vreme