Da li ste ikada videli pogrebna kola kako voze niz put praćena dugačkim redom automobila? To je pogrebna procesija. U pitanju je posebna vrsta pogrebne povorke koja je deo običaja sahranjivanja od davnina. Još je tradicija sahranjivanja kod starih Rimljana i Grka uključivala ovaj posebni ispraćaj pokojnika. U početku, pogrebnu procesiju su činili ljudi koji su nosili telo, konji i kočije. Da bi se sa razvojem pogrebnog prevoza pojavila i vozila u procesiji.
Danas, pogrebna procesija je namenjena za sahrane poznatih. Pre svega, za vladare, predsednike, ali i druge državnike i znamenite ličnosti.
Najveća pogrebna procesija u istoriji
Smrt Vojvode od Velingtona 1852. ostala je upamćena kao jedna od najvećih u istoriji. Vojskovođa koji je pobedio Napoleona, u svom testamentu je naveo da svoje telo ostavlja „na raspolaganju suverenu“, koja je u to doba bila Kraljica Viktorija. U želji da oda poštovanje Kraljica je naredila da njegova sahrana bude događaj bez presedana koji dolikuje ogromnoj vojnoj karijeri u Britanskoj imperiji.
Sahrana se pripremala 2 meseca, tokom kojih je Velingtonovo telo balzamovano i postavljeno u čak 4 kovčega. Takođe, organizovana je ruta duga preko 3 km kroz London kojom je trebala da se kreće pogrebna procesija.
Na dan sahrane, 18. novembra, 12 crnih konja sa kapama od crnog nojevog perja vuklo je ogromna bronzana pogrebna kola koja su bila ukrašena kopljima, grbovima, šlemovima i topovima. U procesiji je učestvovalo i 10.000 ljudi koji su imali zadatak da daju povorci svečani ton, ali i da pomognu u guranju pogrebnih kola kada bi se zaglavila u blatu.
Pogrebnu procesiju je ispratilo više od 1,5 miliona ljudi što je i danas, složićete se, impozantni broj. Upravo zbog toga sahrana Vojvode od Velingtona se smatra začetkom svečane pogrebne procesije.
Pogrebna procesija koja je doživela peh
Kraljica Viktorija je bila jedan od najuticajnijih vladara Velike Britanije. Vest o njenoj smrti, 22. januara 1901. godine, odjeknula je svetom.
Iako je kraljica svoju sahranu detaljno isplanirala, činilo se da država nije bila spremna na tako veliki događaj, ali i promene koje je ona zahtevala. Naime, Viktorija nije želela da bude balsamovana, niti da njeno telo bude izloženo na prikazivanje, što je ranije bio običaj. Takođe, izrazila je želju da bude sahranjena u belom, zajedno sa velom koji je nosila na svom venčanju.
Sahrana je održana 2. februara, a pogrebna procesija je doživela nezgodu. Najpre, je sveštenička povorka stigla ranije. Da bi, tokom prolaska ulicama, došlo do kidanja zaprege, te su se konji koji su vukli lafet na kome je ležao kovčeg oslobodili, što je izazvalo paniku. Situaciju je spasio Princ Luis Batenberg (deda princa Filipa) naredivši počasnoj mornaričkoj gardi da preuzme lafet. Tako je 138 pripadnika počasne garde pričvrstilo užad za svoje pojaseve i ručno dovuklo lafet do kapele Svetog Đorđa, stvorivši novi običaj za sahrane britanskih vladara.
Ova tradicija zadržana je do današnjih dana, što smo mogli i da vidimo na sahrani Kraljice Elizabete II čiji lafet su do Kapele Svetog Đorđa u Vindzoru vukli 142 člana pomorske garde.
Pogrebna procesija kroz više država
Vladavina Abrahama Linkolna prekinuta je naglo atentatom 14. aprila 1865. godine.
Da je ovo bio omiljeni, a po mišljenju mnogih i najveći američki predsednik, potvrđuje i činjenica da je njegova pogrebna procesija prešla put dug preko 2.700 km. U 3 nedelje, kovčeg je posebnim vozom prošao kroz 7 država i 180 gradova, gde su na više mesta u Pensilvaniji, Njujorku, Ohaju, Indijani i Ilinoisu vršene službe, da bi 4. maja Linkolnovo telo bilo sahranjeno na groblju Oak Ridge, u Springfieldu.
Pogrebno preduzeće Drnda International ima višedecenijsko iskustvo u organizovanju sahrana, uključujući i prevoz preminulih iz inostranstva. Vaš smo verni oslonac u najtežim trenucima 24 časa dnevno, 7 dana u nedelji.
