Sahrane poznatih od davnina su privlačile pažnju. I dok danas grobovi vladara, pa i mnogih umetnika, posećuju turisti širom sveta kako bi odali poštovanje, za mnoge cenjenje ličnosti ne zna se tačno gde počivaju. Grobnica Džingis Kana, Atile Hunskog, Aleksandra Velikog, Kleopatrin grob – samo su neki od izgubljenih grobova vladara.
Iako arheolozi predano tragaju kako bi otkrili i najmanji znak njihovog postojanja, pojedini su mišljenja da one nikada neće biti pronađene. Ipak, najnovija istraživanja su u prvi plan stavila teorije o smrti jedne druge istorijske ličnosti. Naime, svetom je odjeknula vest da je arheolog Konstantinos Sismanidis otkrio Aristotelov grob.
Ko je bio Aristotel?
Aristotel je bio starogrčki filozof i naučnik, koji je rođen 384. godine pre Nove ere u gradu Stagira, Halkidiki, na oko 55 kilometara udaljenosti od Soluna. U 18. godini napustio je rodni dom i zaputio se u Atinu kako bi upisao Platonovu akademiju. U njoj je ostao sve do svoje 37. godine.
Iako je cenio učitelja Platona postojala su velika neslaganja u razmišljanju. Razlike u filozofskim stavovima polazile su od činjenice da se Platon više zalagao za idealističko uverenje, dok se Aristotel interesovao za prirodne zakone. Bez obzira na mimoilažanje, ova dvojica filozofa, zajedno sa Sokratom, se smatraju najuticajnijim ličnostima koji su postavili temelje filozofije zapadne civilizacije.
Aristotelova dela obuhvataju mnoge oblasti. Pored filozofije, logike i retorike, tu su i rukopisi iz fizike, biologije, etike, poetike, muzike i politike.
Nakon Platonove smrti Aristotel je na, poziv Filipa, stigao u Makedoniju gde je postao učitelj mladog Aleksandra Velikog. Nažalost, rana smrt plemića prekinula je boravak u Makedoniji. Prema navodima Aristotel je, nakon optužbi za bezbožnost, 323. godine pre Nove ere pobegao u Halkidu, ali je već naredne godine umro.
Baš kao što nema jasnih zapisa kako je izgledao, tako se i smrt dovodi u pitanje. Prema mišljenju jednih umro je nakon dugogodišnje bolesti, a prema nekim tvrdnjama, umro je od trovanja kukutom. Ove nepoznanice dalje podstiču sumnju gde je Aristotelov grob.
Da li je Aristotelov grob u Stagiri?
Istorijski podaci govore da je Aristotel preminuo na ostrvu Eubeja 322. godine pre Nove ere. Međutim, istoričar Ptolomej je u svojim spisima naveo da je pepeo filozofa, nakon kremiranja, prebačen u njegov rodni grad.
Polazeći od ovog izvora, Sismanidis je 90-ih godina započeo iskopavanje u Stagiri. Tačnije, na lokaciji jedne zgrade za koju se smatra da je podignuta u Aristotelovu čast, te da je bila mesto okupljanja građanja toga doba.
Više decenija kasnije arheolog je izneo svoje otkriće. Kupolasta građevina u helenističkom stilu odgovara opisu u Ptolomejevom izveštaju. Dok mermerni pod ukazuje da je bila namenjena značajnoj osobi. Ovu tvrdnju dodatno potkrepljuje oltar koji se nalazi ispred grobnice, kao i pedeset novčića koji datiraju iz vremena Aleksandra Velikog, Aristotelovog učenika. Čak je i polukružni zid visine 2 m, koji okružuje grobnicu, u skladu sa drugim arhitektonskim projektima širom Makedonije i Grčke gde su se održavali govori i predstave.
Sumnja da je pronađen Aristotelov grob
Otkriće zdanja za koje se tvrdi da je Aristotelov grob dovodi do brojnih pitanja. Jedna grupa naučnika smatra da je bilo nemoguće preneti pepeo u rodni grad, drugi kao sumnju navode činjenicu da nisu pronađeni jasni dokazi. Dok su pojedini mišljanja da čuveni filozof nije bio kremiran, što pokreće nova pitanja.
Pogrebno preduzeće Drnda International ima višedecenijsko isksutvo u organizovanju sahrana, uključujući i prevoz preminulih iz inostranstva. Naš tim vam stoji na raspolaganju 24 časa, 7 dana u nedelji.
