Ovog puta neću praviti uvod. Ipak, sloboda mi daje mogućnost da bar pomenem i okrznem ono što je poznati francuski filozof napisao, a koji, sticajem okolnosti, nije voleo počinjanje. Ali, njegovo proučavanje seksualnosti kao ljudskog nagona i jeste prizma kroz koju je ovaj tekst nastao. Filozof je stvarao u Francuskoj u 20. veku i predavao na College De France „Istoriju sistema mišljenja“. Njegovo najpoznatije delo „Istorija seksualnosti“ u velikoj meri je uticalo na humanističke i društvene nauke druge polovine 20. veka. Na fotografijama ga vidimo kao ćelavog sa širokim osmehom „od uva do uva“. U horoskopu je bio vaga. Zbog toga mi je verovatno još draži.
Sloboda kao osnova vladanja sobom
Prema Grcima, jedino slobodni ljudi mogu da vladaju sobom, a vladanje sobom je povezano sa vladanjem nad drugima. Naš odnos prema njima, biće bolji ukoliko smo dobri prema sebi. Ovo sopstvo ili introspekcija ima, po mišljenju Grka, veze sa seksualnošću. A dva glavna odnosa u „odnosu prema sebi“ su odnos moći i znanja. Iz njih je izveden i u njih se integriše. U tom smislu, kako čovek više saznaje, tako pronalazi i nove načine da se preobražava. Stalno i iznova.
Platon je Sokrata u „Odbrani Sokratovoj“ nazvao učiteljem brige o sebi. U datom dijalogu, Sokrat navodi da je upravo Zevs od njega zahtevao da podučava ljude kako se treba starati o samome sebi, a ne o materijalnim dobrima ili časti. Takvo učenje se proširilo u filozofiji i postalo je jedan od osnovnih oblika negovanja sopstva tj središte onoga što se naziva „umetnost življenja“. Antički filozofi su smatrali da nikada nije previše kasno ili previše rano za brigu o sebi. Obdareni smo raciom i mogućnošću da mislimo te to treba i da iskoristimo.
Brineš o duhu, a ne o telu?
Grci su smatrali telovežbu, tj vežbanje i brigu o telu podjednako važnom kao i vežbanje duha. Poznata je ona „u zdravom telu zdrav duh“. Ipak, u nečemu mora da se vije duša. Tim putem, medicina i filozofija se bave istim područjem. One leče. Pojam lečenja npr ne koristi se samo u medicini za izlečenje tela, već i u filozofiji za izlečenje duševnih stanja. Epiktet je govorio učenicima da školu ne shvataju samo kao instituciju u kojoj će steći znanja neophodna za život već i kao određenu vrstu lečilišta.
U vežbanju brige o sebi (askesis), koristile su se različite metode. Epikurejci i stoici su primenjivali metodu iskušavanja koja je služila tome da se čovek vežba u jednoj određenoj vrlini i onda pokaže koliko je u njoj napredovao. Ovo je za cilj imalo redukciju potreba. Naučiti da se živi samo sa neophodnim stvarima, a ne da se zavisi od njihovog prisustva ili odustva. Tako se uspostvalja vlast nad samim sobom, a uticaj okolnosti se smanjuje.
Što se tiče seksualnosti..
I u ovoj oblasti se preporučivala umerenost i vladanje sobom. Ipak, to je bilo miljama daleko od zabrana i karakerisanja seksualnosti kao zla, što je uspostavljeno sa hrišćanstvom. Antička erotologija upućivala je čoveka na etiku i estetiku polnih odnosa. Termin “ chresis aphrodisia“ kod Grka podrazumeva upotrebu polnih uživanja. To nije podrazumevalo taksativno nabrajanje onoga što je dopušteno i onoga što nije (kao u bosku ili kakvom sportu) već praktikovanje promišljanja i planiranja, racionalnog korišćenja ljubavnih užitaka.
Pri tome se vodi računa o tri stvari tj strategije: potreba, trenutak i položaj. Potreba je prirodna i nju treba zadovoljiti iz razloga što je žudnja prirodna. Međutim, nije dobro izazivati nasladu jer to vodi neumerenosti. Naravno, bitno je vreme i položaj u kome će se sve odigrati.
Šta je u stvari sloboda?
Stanje koje čovek postiže samosavladavanjem i samokonstrolom jeste sloboda. Sloboda izbora. Hoćemo li nešto uraditi ili ne. Čovek lako poklekne predstrastima, ali tu je racio koji kontroliše njegovo telo i tako mu osnažuje karakter. Ovo vežbanje i suzdržavanje od naslada nema za cilj vraćanje čednosti i puti već omogućavanje slobode pojedincu.
Sa druge strane, biti neslobodan, nije značilo biti samo podređen silama seksualnosti već im i robovati. Stoici naime smatraju da je sloboda najpre unutrašnja, a tek onda spoljašnja. Kontrola požudnog dela sebe. Zato je Fuko, koji je vaga u horoskopu, rekao nešto ovako lepo:
„Ono što me čudi je to da u našoj kulturi umetnost ima veze još samo s’ predmetima, a ne s’ pojedincima ili životom. Zar život svakog pojedinca ne bi mogao biti umetničko delo?“
I tako, posmatrajte svoj život kao malo umetničko delo u nastajanju tj u konstatnom usavršavanju svakog njegovog segmenta. On ne mora uvek biti savršen, ali će i vaše samopouzdanje i sreća biti veći ako u toj introspekciji uočite trud da stvafi načinite lepšim.
