Dislalija ili tepanje je artikulacioni poremećaj , nedostatak nekih glasova, zamena neravijenog glasa glasom koji već postoji, različiti tipovi oštećenja pojedinih izgovornih glasova(distorzija).
Detetov rečnik je zadovoljavajući, a rečenice gramatički ispravne. To je najčešći govorni poremećaj predškolske i školske dece.
Kako se prepoznaje dislalija?
Prepoznaje se u vidu nedostatka glasa, zamene nerazvijenog glasa drugim i oštećenje pojedinih glasova.
U zavisnosti od poremećaja može imati laki oblik artikulacionih smetnji, do nemogućnosti praćenja razumevanja verbalne poruke, i na taj način se stvara i negativan stav prema govoru.
Šta uzrokuje dislaliju?
Postoje razni uzroci koji dovode do ove do pojave : ogranska oboljenja anatomski i neurološki, neurološki, psihološki, nasledni i ostali uzroci. Ovaj poremećaj u govornom razvoju deteta može se smatrati normalnom pojavom do četvrte godine života, i to je tzv. fiziološko tepanje. Ako se tepanje nastavi i kasnije, onda je već reč o patološkom stanju koje zahteva ispitiva je i podvrgavanje deteta određenom logopetskom tretmanu za prevazilaženje ove mane.
U svom psihofizičkog razvoja većina dece prolazi kroz fazu tepanja, ali traje različito kod svakog deteta. Ovaj period tepanja može da traje predugo, zahvaljujući nepravilnom obraćanju odraslih, naročito roditelja. Oni i okolina često detetovo tepanje podstiču jer im je simpatično, pa počinju i sami da upotrebljavaju u razgovoru sa detetom. Tada dolazi do još ozbiljnije i veće greške. Osnovni zadatak roditelja jeste da se svome detetu obračaju pravilno kako bi dete bilo u mogućnosti da se nauči pravilnom i lepom govoru, a ne da ga oponašaju i podržavaju u njegovom tepanju.