Autizam je neurobiološki razvojni poremećaj (mozga) koji se najčešće manifestuje prvih 30 meseci života, odnosno unutar prve tri godine života. Vrlo je složen poremećaj zbog svog nastanka i manifestacije.
Broj dece s dijagnozom autizma je u stalnom porastu.Na osnovu svetske statistike, smatra se da jedna osoba na 68 ljudi boluje od autizma.
Poremećaj se javlja u periodu kada dete postaje svesno svoje okoline i samog sebe. Stanje je koje se javlja u ranom detinjstvu, a traje celi život, odnosno nije “izlečivo” jer nije bolest.
Kada dete ima poteškoće u socijalnom funkcionisanju i interakciji sa drugim ljudima, nerazvijanje govora i komunikacije, kao i neobična ponašanja uz ograničena interesovanja za uobičajene vršnjačke aktivnosti, onda možemo posumnjati da se radi o autizmu. Simptomi i znaci poremećaja mogu biti ispoljenji u različitom stepenu i obliku kod različite dece, a postoje različiti uzroci poremećaja, te govorimo o poremećaju autističnog spektra.
Poremećaj iz autističnog spektra je teško prepoznati u ranim fazama, jer još uvek ne postoji jedinstven obrazac koji bi bio adekvatan za svu decu.
Mnoga deca sa autističnim spektrom više vole da žive u svom svetu, odvojeni od drugih.
Kako se postavlja dijagnoza?
Autizam je bihejvioralni sindrom, što znači da postoji skup abnormalnih oblika ponašanja. Dijagnoza autizma se postavlja samo onda kada postoji skup od tri ključna tipa ponašanja:
- Abnormalni socijalni odnosi i socijalni razvoj.
- Nesposobnost razvijanja normalne komunikacije.
- Interesovanja i aktivnosti deteta su oskudni i ponavljajući.
Znaci autizma kod dece?
Ako primetite veći broj navedenih znakova ili ste zabrinuti za razvoj svog deteta, porazgovarajte sa lekarom.
- Ne ostvaruje kontakt očima, ne smeje se, i kada vas gleda kao da gleda kroz vas, bez izkazivanja emocija . Mogu da izgledaju hladno ili poput robota.
- Hoda na prstima ili ne hoda uopšte.
- Ne pokazuje interesovanje za drugu decu i tipične dečije igre. Izgleda zadovoljno dok se igra samo.Izgleda nezainteresovano, ili nesvesno drugih ljudi ili dešavavanja oko njih.
- Deluje kao da ne razume šta mu ljudi pričaju. Ne odaziva se na svoje ime ili ne može da prati instrukcije.
- Ima teškoće u govoru. Muči se da pokaže svoje potrebe. Neka autistična deca ne pričaju uopšte, dok druga razviju govor, ali imaju problema sa održavanjem konverzacije.Ima neobične govorne šablone. Može pričati sa zadrškom, piskavim glasom ili sa ravnim tonom. Može upotrebljavati samo reči umesto rečenica, ili ponavljati reč ili frazu iznova i iznova.
- Ima strogo ponašanje i svoje ritual (npr: vraćanje kući iz vrtića drugim putem može rezultirati panikom ili napadom besa ). Otežano prilagođavanje promenama u rasporedu ili okolini (npr. dobija napad besa ako se promeni raspored nameštaja, ili se vreme za spavanje promeni).
- Igra se sa predmetima i igračkama na neobičan način. Opsesivno ređa stvari ili ih uređuje na određen način. Npr. provodi dosta vremena u slaganju i ređanju predmeta po određenom šablonu. Uživa da otvara i zatvara vrata iznova i iznova, ili je dosta dugo zaokupljeno pritiskanjem dugmeta na igrački ili vrtenjem točkova na autiću.
- Karakteristično je za njih samopovređivanje ( ujeda ili udara).
- Ponavlja neke aktivnosti, istu radnju ili pokret više puta, kao npr. tapšanje ,mahanje rukama, ljuljanje ili uvijanje (poznato kao samostimulativno ponašanje ili stiming). Neki istraživači i lekari veruju da ovakvo ponašanje umiruje decu sa autizmom .
- Preosetljivo je na različite vrste stimulacija. Može odbijati dodir,maženje, loše reagovati na buku, biti osetljivo na mirise ili odbijati određenu hranu. Može biti veoma izričito u vezi s tim šta želi, a šta ne želi da jede.
- Ne želi da nosi odeću sa etiketom ili zahteva odeću od samo određenog materijala.
- Može preburno reagovati na određenu bol ili ne reagovati na neku, npr. može pokrivati uši rukama prilikom jakog zvuka, a ne reagovati kada oguli kolena.
- Može pokazivati strah kada za to nema nikakvog objašnjenja ili ne pokazivati strah kada se to očekuje i kada bi to trebalo da bude prirodna reakcija. Npr. može se plašiti bezopasnog objekta poput balona, ali se neće plašiti visine.
- Ima poteškoće u spavanju. Mnoga autistična deca imaju problem kada treba da zaspe, ili se često bude u toku noći, ili veoma rano ustaju.
- Imaju problema sa ponašanjem: mogu biti otporna, teška za saradnju, ili preterano aktivna, mogu biti hiperaktivna, impulsivna ili agresivna. Mogu se smejati, plakati ili vrištati totalno bespotrebno i histerično.
Ne zanemarujte simptome!
Svakako da su mnogi od ovih znakova veoma slični ponašanju savršeno zdravog deteta, koje samo prolazi kroz različite faze u svom razvoju. Takođe, potpuno zdravo dete može imati svoj jedinstveni temperament i karakter koje izražava specifičnim ponašanjem ili drugačijim interesovanjima u odnosu na većinu vršnjaka oko njega. Zato nemojte donositi prerane zaključke i nepotrebno brinuti.
Ipak, ukoliko imate bilo kakvu nedoumicu, podelite to sa lekarom. Lekar će vam pomoći da razumete šta je u redu, a šta bi trebalo proveriti sa specijalistom. U većini slučajeva, razgovor sa stručnim licem će otkloniti svaku brigu.
Kako se poremećaj leči?
Autizam nije moguće izlečiti, međutim brojnim terapijskim metodama on se može kontrolisati i naučiti neki obrasci ponašanja koji su “normalni”.
Čim se postavi dijagnoza, obično se dogovara detaljni razgovor sa specijalistima (dečiji psihijatar, neurolog, logoped,defektolog i psiholog). Lečenje se sprovodi primenom raznih edukativnih, bihejvioralnih i psihoterapijskih tehnika i primenom lekova kada postoje pridruženi poremećaji.
Što više pažnje, ohrabrenja i brige posvetite detetu, veći su izgledi za kakav takav pomak.
Dokazano je da se ranim prepoznavanjem i odgovarajućom ranom intervencijom značajno može poboljšati kvalitet života osobe s autizmom.
Ukoliko ste primetili da vaše dete ima poremećaj pažnje, kontaktirajte Psiho Centar MM. Naš tim obuhvata iskusne dečije psihologe, defektologe , logopede i psihijatre, koji će pomoći vašem mališanu. Konsultacije možete obaviti i online, putem skype-a i vibera.
