Ako ste već gledali film – a verovatno jeste i ako volite da se namerno traumirate – onda znate o čemu je. Film prati grupu prijatelja koji beže od porodice kanibala usred neke nedođije. Jedan vrlo upečatljiv član ove poremećene porodice je takozvani „Leatherface.“ Njegovo omiljeno oružje za ubijanje je, naravno, motorna testera.
Da li je stvarno postojao neko pod nadimkom „Leatherface?“
;
Film je bio promovisan kao istinita priča, međutim to nije sasvim tačno. Bolje je reći da je inspirisan istinitim zlodelima ubice iz Viskonsona Eda Gejna, poznatog i kao „Koljač iz Plejnfilda“ i otimač leševa. Gejn je bio poznat po tome što je iskopavao leševe sa groblja i pravio male suvenire od njihove kože i kostiju.
To je služilo kao inspiracija za poznatu scenu iz filma Teksaški masakr motornom testerom. U toj sceni, jedan od likova naleti na sobu gde je nameštaj napravljen od mrtvih ljudi. Nakon toga i on biva ubijen kukom za meso.
Gejn je 1968. bio osuđen za ubistvo vlasnika prodavnice alata, Bernisa Vordena, ali je proglašen zvanično ludim i poslat u ustanovu. Šerifi su pronašli Vordenovu odsečenu glavu u šupi, a dok su pretraživali Gejnovu kuću pronašli su razne zastrašujuće predmete napravljene od kože, uključujući i masku koja je postala inspiracija za lik Leatherface u filmu.
Kao da to nije dovoljno, Gejn je bio i opsednut svojom pokojnom majkom. Nakon što je umrla, čuvao je njenu sobu u savršenom stanju, dok se ostatak kuće polako raspadao. Izgleda da je planirao da se bukvalno uvuče u njenu kožu.
Jedan od pisaca filma „Teksaški masakr motornom testerom“ Kim Henkel kaže da je svakako bio inspirisan Edom Gejnom, ali da je razmišljao i o drugom ubici:
Svakako sam proučavao Gejna… ali sam isto tako pronašao i slučaj ubistva u Hjustonu, u pitanju je bio serijski ubica koga se verovatno sećate po imenu Elmer Vejn Henli. U pitanje je mladi čovek koji je regrutovao žrtve za drugog, starijeg homoseksualca. Pronašao sam neki izveštaj gde Elmer Vejn kaže „Počinio sam ove zločine i sada ću se suočiti sa posledicama kao muškarac.“ To mi je bilo interesantno, činjenica da je i tad znao da razlikuje dobro od lošeg. Tu neku vrstu moralne šizofrenije sam ugradio u same likove.
Samim tim, kanibalska ekipa u filmu „Teksaški masakr motornom testerom“ je zapravo nastala kombinacijom mnogo pravih, uvrnutih ljudi, što svakako čini čitav film znatno strašnijim.
A šta je sa motornim testerama?
Taj deo je inspirisan vrlo stvarnim i vrlo zastrašujućim hororom – prazničnom kupovinom. Režiser Tobi Huper je objasnio za časopis Texas Monthly:
Bile su te velike božićne gužve, bio sam frustriran i našao sam se pored izloga sa motornim testerama. Nešto sam razmišljao o tome. Fokusirao sam se na motorne testere i pomislio sam: „Znam kako mogu brzo da prođem kroz ovu gomilu.“ Otišao sam kući, seo, svi kanali su se uključili, tesnac je prošao i čitava priča mi se stvorila pred očima u nekih 30 sekundi. Autostoper, stariji brat na benzinskoj stanici, devojka koja dvaput beži, scena sa večerom, ljudi na selu bez goriva.
I da, motorne testere korišćene u filmu su prave testere.
A ta zastrašujuća kuća nije stvarna, zar ne?
Zapravo, da, stvarna je. Premeštena je i sređena, ali da i dalje postoji. U njoj je restoran koji služi čuveni dezert pod imenom „Three deep fried pancake balls with mixed in treats.“
Zanimljivo, zar ne? I da, namerno smo ovu priču ostavili za veče 🙂
