Uprkos asocijacijama koje kod nekih budi titula mis, Milica Vukliš, koja je u oktobru 2013. godine proglašena za najlepšu Srpkinju, svojim obrazovanjem i talentom ruši sve stereotipe koje prate misice. Ovoj Beograđanki su u krvi odbojka i sport, a njen talenat za ikonopis niko ne može osporiti jer su ikone koje je ona oslikala stvarno prelepe. Kao budućem akademskom građaninu i inženjeru građevine teško padaju rijaliti programi koji urušavaju i ono malo porodičnih vrednosti koje su nam ostale.
1. Kao mlada osoba ste zakoračili u svet manekenstva, što Vam je mnogo vremena oduzimalo od uobičajenog života jedne mlade osobe. Na koji način ste uspevali da sve izbalansirate i na koja odricanja mlade devojke moraju da budu spremne?
U svet modelinga sam ušla sa 20 godina, nakon pobede na izboru za mis Srbije. Za modne standarde je 20 godina kasno, ali sam uspela veoma brzo da se snađem i nađem sebe u modnom svetu. Šetala sam pistama u najvećim gradovima mode za poznate dizajnere na fashion week-ovima u Nju Jorku, Parizu, Londonu… Odricala sam se ponekada ispita, ali čečće sjajnih poslovnih ponuda koje su padale u isto vreme kada i ispitni rokovi.
Obrazovanje mi je uvek bilo na prvom mestu, tako da sve ostalo i sada uklapam prema obavezama koje imam na fakultetu. Preporučila bih svim mladim devojkama i devojčicama koje žele da se bave modelingom da im to bude sekundarno zanimanje, a kao primarno da se fokusiraju na svoje obrazovanje i zanimanje kojim žele da se bave celog života, pošto modelingom retko ko uspe da se bavi i nakon tridesete godine.
2. Kada ste zakoračili u manekenske vode koja slavna mankenka je bila vaš uzor i zašto baš ona?
Moja tetka, Jasna Vukliš, se bavila manekenstvom. Bila je na naslovnim stranama najjačih modnih magazina, mnogo je radila u inostranstvu što je u to vreme bilo dostižno samo najboljim modelima i manekenkama. Ugledam se na nju jer je ona definitivno žena za uzor. Pre par godina je proglašena za jednu od najuspešnijih poslovnih žena u Srbiji, sve što radi uvek težzi da bude najbolja i da izvuće svoj maksimum, tako da se na nju ugledam za razne aspekate u životu. Trudila sam se da neke njene greške ne ponovim (odbijala je revije i slikanja koja su bila izvan Evrope), tako da uz njene savete, uz podršku i savete mojih roditelja retko dolazi do grešaka i zahvalna sam im na tome do neba.
3. Manekenstvo i modeling su lepe profesije, ali donose puno odricanja u životu, a sa druge strane i lepih stvari. Šta najviše volite kod svog posla?
Zahvaljujuci modelingu proputovala sam pola sveta, bila sam u Sidneju, Pekingu, Nju Jorku, Singapuru, Minhenu, Parizu, Londonu, Milanu…
Za 7 dana treba da idem u Kualu Lumpur da predstavljam Srbiju na izbor za miss Cosmo International, pa odatle u Guagdžou. Definitivno najviše volim putovanja, upoznavanje novih kultura i tradicija i sklapanje novih prijateljstava. Nakon izbora za mis Sveta i nakon raznih revija i putovanja stekla sam predivna prijateljstva…Da li možete da zamislite da gde god da otputujete imate kome da se javite, sa kim da popijete piće i prošetate gradom…Predivan osećaj zaista, jer gde god da odem znam da će mi moji prijatelji pokazati najinteresantnije znamenitnosti tog mesta (turističke kao i mesta za koja znaju samo lokalci).
4. Da li smatrate da su rijaliti programi dobar način da neko skrene pažnju na sebe?
Moje skromno misljenje je da nije svaki publicitet dobar oblik publiciteta. Neke prave vrednosti su izgubljene, koje se nadam da će se nekada vratiti… Ne pratim rijaliti programe, ali do sada nisam čula da su velikani naše scene, poznate ličnosti i zvezde koje su obrazovane i cenjene ušle u rijaliti.
Kada rijaliti ne bi imao napisan scenario i kada bi neki naši intelektualci i prave Srpske zvezde pristali na taj vid programa poput Matije Bećkovica, Novaka Đokovica, Borisa Malagurskog, Rade Đuričin, Radeta Šerbedžije, Ivane Španović i sl. mislim da bi onda „IQ“ našeg naroda veoma brzo počeo da raste, ili ako nista drugo, makar opšta informisanost…
Погледајте ову објаву у апликацији Instagram
5. Čije kreacije niste nosili na pisti a želeli bi?
Michael Cinco, Oscar de la Renta, Zac Posen, Elie Saab…Ima još par stranih dizajnera, čije haljine me ostavljaju bez daha.
Što se nasih dizajnera tiče stvarno sam imala to zadovoljstvo da sarađujem sa najboljim dizajnerima na našim prostorima. Na predstojećem izboru nosiću haljine iz nove kolekcije salona venčanica Dar, haljinu Vesne Milošević, kostime Milice Marinković koji će biti ulepšani fascinatorom Dragana Smiljanića, i haljine brenda Fusion de mode. Kako se u narodu kaže svetsko a naše, što definitivno mogu da kažem za ove fantastične dizajnere i umetnike.
6. Sada kada bi mogli da promenite nešto u karijeri iz prošlosti šta bi to bilo?
Ne bih pravila velike promene, generalno sam zadovoljna svojim izborima…Jedino što bih volela da mogu da promenim je moj odnos prema ljudima sa kojima sarađujem, postavljam se previše prijateljski. Ali svesna sam da se to nikada neće desiti, jer drugačije ne umem. Što se Srbije tiče, naši ljudi čim pomisle da ste bliski dođe do one situacije gde očekuju da im radiš slikanje ili reviju za džabe zato što si voljan da im pomogneš ako ti traže pomoć ili savet ili zato što si prijateljski nastrojen, a ne striktno poslovan. Deluje mi kao da smo ostali u devedesetim, u Srbiji skoro sve moze da se reši kompenzacijom…Zato se trudim da radim samo u inostranstvu…Čast izuzecima.
7. Kako izgleda jedan dan Milice Vukliš?
Kada sam u Beogradu ustanem oko 8, napravim zdrave obroke za ceo dan…Odem u čitaonicu, učim par sati, ako imam neki poslovni sastanak to završim u toku dana, odem na trening, crtam ili učim kako da upotrebljavam programe koji su mi potrebni za posao inženjera i nakon treninga ili budem sa porodicom ili sa prijateljima…Slobodnog vremena imam malo i odvajam ga samo za meni bitne ljude, uvek se trudim da što bolje iskoristim dan, da svaki dan nučim nešto novo i ono najbitnije da uživam u društvu mojih najbližih.
8. Sport je od mladih dana prisutan u Vašem životu. Da li se i dalje bavite odbojkom ili je ipak neki drugi sport sada prisutan?
Bez sporta ne bih mogla da živim. Odbojku još uvek igram rekreativno jednom ili dva puta nedeljno, a pet puta nedeljno treniram crossfit. Najbolja motivacija da treniram je onaj savršen osećaj nakon treninga, kada znaš da si uradio nešto pozitivno za sebe…
U Septembru sam imala saobraćajnu nesreću, auto me je udario na pešačkom prelazu. Nakon što me je doktor u urgentnom pregledao rekao mi je da sam imala sreće što nemam nijedan prelom (nakon što je video auto kome je bila razbijena šoferšajbna, ulubljena hauba i branik), i onda mi je rekao da nemam jaku muskulaturu da bih sigurno prošla mnogo gore. Tako da od tada propagiram sport i preporučujem svima da treniraju i da rade na svom telu jer to je jedino telo koje imamo, nikada nećemo biti mlađi i jači nego sada.
9. Još jedan lepa stvar je vezana za Vas a to je slikanje ikona. Odakle ta ljubav i da li uspevate i sada pored mnogo obaveza da odvojite vreme za slikanje?
Kad sam bila veoma mala moji roditelji su prepoznali da imam talenat za slikanje i poslali su me u školu slikanje, gde sam probala razne tehnike, ali nijedna od njih me nije impresionirala, niti zadržala… U petom razredu osnovne škole profesorka likovnog mi je preporučila da krenem na kurs ikonopisa. Kada sam počela da slikam ikone uživala sam u svakoj fazi…Od obrade drveta, do samog oslikavanja i na kraju u lepljenju zlatnih listića (za koje moraš da imas veoma mirnu ruku i debele živce ).
I dan danas me ispunjava slikanje ikona kao i pre 14 godina. Sada imam manje vremena nego ranije, ali trudim se da kad god imam malo sobodnog vremena da uzmem da slikam. Pre mesec dana sam počela da radim Belog Andjela po treći put u životu. Jedva čekam da ga završim i vidim napredak u odnosu na prvu ikonu koju sam ikada naslikala ikonu Belog Andjela i Belog Andjela kog sam naslikala pre 4 godine za predstavljanje talenta na izboru za mis Sveta.
