Jedan od najpoznatijih dramskih pisaca svih vremena, Vilijam Šekspir rođen je 26. aprila 1564. godine u malom engleskom gradu Stratfordu koji je smešten na reci Ejvon. Njegov književni opus, zaista, je impozantan, a sastoji se iz 39 drama, 154 soneta, kao i brojnih dugačkih narativnih pesama i zasebnih stihova.
Iako dela i danas zadivljuju milione čitalaca širom sveta, život barda iz Stratforda izaziva brojne kontraverze. Postoje teorije o „pravom identitetu“ čuvenog pisca. Pojedini su mišljenja da Šekspir uopšte nije napisao drame kojima je stekao svetsku slavu.
Njegova smrt, takođe, budi sumnju. Naime, ranije se smatralo da je umro na dan rođendana. Da bi kasnije bilo utvrđeno da je umro pred sam rođendan, 23. aprila 1616. godine. Druga kontraverza jeste nepostojanje dokaza o uzroku i načinu smrti koju dodatno podstiče izjava samog pisca data mesec dana ranije u testamentu gde sebe opisuje kao „savršenog zdravlja“. Čak i Šekspirov grob krije misterije koje pokušavaju da reše mnogi istoričari i arheolozi.
Gde se nalazi Šekspirov grob?
I dok se ne zna gde se nalazi Aristotelov grob, Kleoptrin grob, grobnica Aleksandra Velikog, Atile i mnogih drugih znamenitih ličnosti, mesto počivanja Šekspira je dobro poznato.
Engleski pisac je sahranjen 2 dana nakon smrti u crkvi Svete trojice, u svom rodnom gradu. U narednim godinama je napravljen i spomenik koji predstavlja Šekspirovu figuru. Ova statua čini jednu od 2 autentična prikaza izgleda pisca koja postoje.
Spomenik je delo vajara Džerarda Džonsona, a pretpostavlja se da ga je naručio sam Šekspir za života. Izrađen je od bledoplavog krečnjaka, u stilu karakterističnom za sredinu 17. veka koji je služio za predstavljanje bogova i akademika. Figura pesnika u jednoj ruci drži pero, a u drugoj komad papira na jastuku čime se sugeriše profesija.
Ono što posebno privlači pažnju jeste poruka koja stoji umesto imena, a glasi: „Dobri prijatelju, za ime Isusa, prestani da kopaš prašinu koja je ovde zatvorena. Neka je blagosloven čovek koji poštedi ovo kamenje i proklet ko pomera moje kosti“. Upravo zbog ove kletve Šekspirov grob mnogi svrstavaju u najmisterioznije grobnice na svetu.
Zašto je na Šekspirov grob napisana kletva?
Verovali ili ne, smatra se da je ovo upozorenje napisano po nalogu Šekspira. Razlog za to je sasvim logičan. U doba kada je pisac živeo bila je uobičajena praksa da se nakon izvesnog vremena telo ekshumira kako bi se napravilo prostora za nove sahrane.
Iskopavanja su vršena i u cilju proučavanja ljudske anatomije. Dok je pljačkanje grobova i prodavanje posmrtnih ostataka poznatih ljudi bila uobičajena pojava. Imajući ovo u vidu ne čudi što je Šekspir želeo da osigura svoje mesto počivanja.
Da li zbog straha od kletve ili uvažavanja želje pesnika crkva nikada nije dozvolila iskopavanje grobnice uprkos mnogim pozivima istraživača tokom vekova.
Druge neobičnosti vezane za Šekspirov grob
S obzirom da iskopavanje nije moguće tim naučnika je pre 6 godina obavio skeniranje. Rezultati su doneli nove sumnje.
Otkriveno je da je pisac sahranjen bez kovčega, samo umotan u platno. Grob je veoma plitak, oko 1 m dubine, što je suprotno ranijim navodima da počiva u humki dubokoj 5 m kako „ne bi bio uznemiravan“.
Najšokantnije jeste saznanje da u grobnici nije pronađena lobanja. Ovo otkriće je oživelo priču iz 18. veka. Prema navodima časopisa Argosa 1794. godine Frenk Čembers, zajedno sa grupom pljačkaša grobova, ukrao je Šekspirovu lobanju za kolekcionara, koji im je platio 300 gvineja. Da li je priča istinita, kao ni gde se nalazi lobanja do današnjih dana nije otkriveno.
Pogrebno preduzeće Drnda International ima višedecenijsko iskustvo u organizovanju sahrana, uključujući i prevoz preminulih iz inostranstva. Vaš smo verni oslonac u najtežim trenucima 24 časa dnevno, 7 dana u nedelji.
