Tajne egipatskih piramida i život faraona i danas bude interesovanje ljudi širom sveta. Gotovo je nemoguće ostati ravnodušan pred otkrićima o impresivnom životu naroda ove zemlje. Međutim, ništa manje pažnje ne privlače ni pogrebni običaji starih Egipćana.
Bogato ukrašeni sarkofazi u Dolini kraljeva, pogrebne maske koje se mogu videti u kairskom muzeju, pa i procesi mumifikacije – vode nas u daleki svet doline Nila, koji i danas ne prestaje da pruža nova otkrića.
Jedno od upečatljivijih otkrića jeste pogrebno blago egipatske kraljice.
Kada je otkriveno pogrebno blago egipatske kraljice?
Zanimljiva priča počinje u 19. veku. Grupa istraživača predvođena Ali Maunierom 1859. godina vršila je istraživanja nekropole Dra Abu el-Naga koja se nalazi na zapadnoj obali Nila, u Tebi. Prilikom iskopavanja na 5 m dubine u jednom bunaru pronađen je netaknut grob.
Da je reč o grobu važne ličnosti ukazivao je pozlaćeni sarkofag i gomila veličanstvenih dragulja i dragocenih predmeta koji su se nalazi u posudama pored.
O ovom otkriću odmah je obavešten Ogista Marijeta tadašnji direktor Odeljenja za antikvitete Egipta. Vest se brzo proširila naučnim krugovima, te je započelo istraživanja kako bi se utvrdilo kome pripadaju posmrtni ostaci.
Kojoj kraljici pripada pogrebno blago?
Istraživanja su pokazala da je reč o kraljici Ahotep I, koja je vladala s kraj 17. i početkom 18. dinastije. Poznata kao „Kraljica slobode“ i „Kraljica ratnica“, bila je protagonista jedne od najvažnijih i najuzbudljivijih epoha starog Egipta, ostavivši neizbrisiv trag u istoriji. Jedno vreme je čak bila regent maloletnom sinu na prestolu.
Ahotep I je rođena između 1585. i 1575. pre Nove ere u vladarskoj porodici. Nakon smrti oca bila je prinuđena da se uda za brata, faraona Sekenenre Taoa II prema običajima tog vremena. Tako je zajedno sa svojim suprugom započela njena turbulentna vladavina.
U to vreme, Egipat je bio podeljen na nekoliko kneževina, koje su bile pod upravom faraona Memfisa iz 15. dinastije. Želeći da se osamostali, mladi kraljevski par je odlučio da organizuje pobunu.
Kraljica je bila zadužena za vladu u odsustvu svog muža, koji se borio protiv osvajača. Zahvaljujući izuzetnim veštinama u tako teškim vremenima Ahotep I je stekla poštovanje građana.
Šta obuhvata pogrebno blago egipatske kraljice?
Nažalost, jedan nepromišljeni čin uništio je mumiju Ahotep I. U želji da što pre sazna da li postoji blago na telu, Fadil-paša je odmah otvorio sarakofag. Iako je pronašao oko 2 kilograma zlata, njegovo neadekvatno rukovanje pretvorilo je mumiju u prah.
Kao uteha istraživačima ostalo je veliko pogrebno blago egipatske kraljice. Ono je obuhvatalo vredan nakit sa dragim kamenjem. Među njima se naročito izdvaja narukvica sa pticom grabljivicom koja je ukrašena sa lapis lazuli i karneolom. Zbog velikog prečnika mnogi smatraju da je imala i ulogu krune.
Druga atraktivna narukvica izrađena je od zlata i kamena lapis lazuli, a sastoji se od dva polukruga. Na jednom je prikazan Geba, bog zemlje, koji nosi dvostruku krunu i sedi na prestolu. Dok su na drugom ugravirani soko i figura sa glavom šakala koji predstavljaju duše Pe i Nekhen, mitske pretke vladara Egipta pre ujedinjenja.
Pored nakita pronađeno je i raskošno ukrašeno oružje i zlatne mušice koje je Ahotep I dobila kao vojnu počasnu nagradu. Ovi vojni predmeti potvrđuje njen status kraljice ratnika.
Gde se danas nalazi pogrebno blago egipatske kraljice?
Godine 1867. dragoceni predmeti iz grobnice našli su se na izložbi u Parizu. Oduševljena njihovom lepotom supruga Napoleona III, carica Evgenija je bez imalo stida zatražila od egipatske delegacije da joj poklone dragulje.
Na insistiranje Ogista Marijete, caričina želja nije uvažena, te se zahvaljujući ovom francuskom arheologu pogrebno blago egipatske kraljice i danas može videti u muzeju u Kairu.
Pogrebno preduzeće Drnda International ima višedecenijsko iskustvo u organizovanju sahrana, uključujući i prevoz preminulih iz inostranstva. Vaš smo verni oslonac u najtežim trenucima 24 časa dnevno, 7 dana u nedelji.
