Pogrebni običaji kod pripadnika islamske veroispovesti

Muslimanska groblja su vrlo minimalistička, tako da oni nemaju ekstravagantne nadgrobne oznake. To su po pravilu vrlo mali, neupadljivi spomenici. Tradicionalno, ne stavlja se ništa za pokojnika na ili oko groba, to znači da nema rezanog cveća, sveća ili drugih ponuda. Ženama je načelno zabranjeno da posećuju grob. 

0
268
Sahranjivanje kod pripadnika islamske veroispovesti

Muslimani veruju u slične konstrukcije raja i pakla kao i katolici i pravoslavci, ali se kod njih nazivaju Džena (raj ili raj) i Džehannam (pakao). Mnogi muslimani veruju da prihvatanjem islama, čak i neposredno pre smrti, i izgovaranjem šehade, umiruća osoba odlazi u Džennet nakon smrti.

U narednim redovima saznajte koju to tradiciju i običaje nakon smrti praktikuju pripadnici islamske veroispovesti.

Odmah nakon smrti

Čim osoba umre, uobičajeno je zatvoriti joj oči, zavezati vilicu i pokriti telo čistim čaršavom. Takođe je važno pripremiti telo za sahranu što je pre moguće.

U idealnom slučaju, sahrana će se održati pre sledećeg zalaska sunca ili u roku od 24 sata. Iako postoje muslimani koji veruju da je važno da telo preminulog bude okrenuto ka Meki i da treba da se stavi kopija Kurana ispod njegove glave, ovu vrstu običaja ne praktikuju svi.

Hidad – Period tugovanja

Hidad, ili tugovanje, za bliskom osobom trebalo bi da traje samo tri dana, a postoje i pravila koja se tokom tog dana moraju poštovati. Plakanje je prihvatljivo, ali islamska vera ne dozvoljava glasno plakanje tokom perioda žalosti.

Konzervativni muslimani veruju da duh osobe može čuti ove vapaje, a oni navodno izazivaju patnju duha preminule osobe.

Postoji poseban period žalosti za žene koje su izgubile muža. Zove se „Iddah“ (ili Edda) i traje četiri meseca i 10 dana. Za to vreme žena ne sme da nosi parfem i nakit, a može da izađe iz kuće samo radi posla i obaveza. Može da posećuje prijatelje i porodicu, ali tokom „Iddaha“, od nje se zahteva da spava kod kuće i ne može se ponovo udati dok se taj period ne završi.

Ritual kupanja pokojnika

Pre sahrane, porodica preminulog poštuje tradicionalne islamske obrede kupanja. Važno je da ljudi koji kupaju pokojnika takođe budu muslimani i istog pola kao i pokojnik. Jedini izuzeci su deca ili supružnici.

Pranje zahteva poštovanje vrlo specifičnih pravila. Nakon što stave telo na visok sto i izgovore: „U ime Alaha“, počinje kupanje, koristeći krpe za metodično čišćenje tela, odozgo prema dole i sa leva nadesno, ponavljajući proces tri do sedam puta dok telo ne bude čisto. Nakon što je pokojnik čist i suv, vreme je da se telo pokrije.

Pokrivanje tela

Postoje različita pravila za pokrivanje tela. Muški pokojnik se prekriva sa tri bela čaršava i četiri konopca. Nakon toga stavljaju ruke pokojnika na grudi, desnu preko leve. Kako bise završilo pokrivanje, zavežu se dva užeta tik iznad glave i odmah ispod stopala, a druga dva užeta pričvrste čaršave oko tela.

Sahranjivanje kod pripadnika islamske veroispovestiZa žene, prekrivanje je mnogo složenije. Pokojnici se oblači široka haljina bez rukava, stavlja se veo na glavu, kao i platnena tkanina. Sve to ide ispod istih čaršava i užadi koje se koriste za prekrivanje.

Muslimanska tradicija naglašava da kada osoba umre, sahrana treba da se dogodi što je pre moguće, tako da je važno započeti sahranu čim se završi pokrivanje tela.

Molitva

Čak i muslimani koji nisu bili bliski sa pokojnikom ili porodicom mogu učestvovati u ovom ritualu, koje se zove Salatul Janazah.

Sahranjivanje kod pripadnika islamske veroispovestiPre sahrane, tradicionalno je moliti se nad telom, bez obzira koliko je osoba imala godina kada je umrla. Molitva se praktikuje izvan džamije i to u sumrak ili kada sunce zađe. Muslimani se okupljaju u grupi i tiho se mole da se Allah smiluje preminuloj osobi i svim ostalim mrtvima. Postoje samo dva dela molitve koja se izgovaraju naglas.

Sahrana 

Prisutni na sahrani stoje u tri horizontalne linije okrenute prema Meki: muškarci u prvom redu, deca u drugom redu i žene u trećem. Kao i tiha molitva, i ovo se dešava van džamije, ako je moguće, a ceo ritual se obavlja stojeći.

Prisutni u tišini recituju Fatihu, prvi deo Kurana. Ova molitva od sedam stihova traži Allahovu milost i vođstvo. Nakon tihe Fatihe slede još četiri molitve u tradicionalnoj muslimanskoj dženazi. Pre svake od naredne četiri molitve, prisutni izgovaraju „Allahu Akbar“, što u osnovi znači „Bog je dobar“. Četiri molitve su Tahahood, molitva proroku Muhamedu i tri lične molitve za pokojnika. Ako je sahrana za dete, treća lična molitva je često za roditelje deteta.

Odlazak na groblje

Tradicionalno, nekoliko muškaraca peške nosi telo na groblje, a iza njih idu ostali. Danas se telo može transportovati u mrtvačkim kolima sa pogrebnom povorkom koja ih parti. Auto ili kombi koji prevozi telo ne bi trebalo da bude vojno vozilo, a pogrebna povorka treba da hoda u tišini. Nije dozvoljeno pevanje, glasno plakanje ili čitanje Kurana. Takođe u pogrebnoj povorci ne bi trebalo da bude tamjana ili sveća. Zbog pravila o brzoj sahrani, tradicionalno je da se pokojnik sahrani tamo gde je umro. To znači da onaj koji umre u drugoj zemlji ili udaljenoj lokaciji treba tamo i da se sahrani. 

Pravila prilikom sahranjivanja

Tradicionalno, pokojnikovo telo treba da bude sahranjeno na muslimanskom groblju, a ženama ili deci nije dozvoljeno da budu na grobnom mestu tokom sahrane.

Telo bi trebalo da bude zakopano u dovoljno duboku rupu da zadrži miris dok se telo raspada i da spreči životinje da ga iskopaju, a kremiranje se smatra skrnavljenjem. Telo ide u grob sa desne strane, okrenuto prema Meki, ne u kovčegu po mogućnosti. Ako se groblje nalazi na mestu sa obiljem divljih životinja, grob se pokriva ciglama ili kamenjem kako životinje ne bi uznemirile telo. Ako osoba umre na moru, a telo nije moguće transportovati do kuće u roku od 24 sata nakon smrti, tada je dozvoljeno sahranjivanje na moru.

Muslimanska grobna obeležja

Muslimanska groblja su vrlo minimalistička, tako da oni nemaju ekstravagantne nadgrobne oznake. To su vrlo mali, neupadljivi spomenici.

Sahranjivanje kod pripadnika islamske veroispovestiTradicionalno, ne stavlja se ništa za pokojnika na ili oko groba: to znači da nema rezanog cveća, sveća ili drugih ponuda. Ženama je načelno zabranjeno da posećuju grob. 

Pružanje utehe porodici pokojnika

Tradicionalno je da se ožalošćenoj porodici pruži saosećanje i donosi hrana tri dana nakon sahrane. Kao i u mnogim drugim kulturama, pružanje pomoći i saučešća ožalošćenoj porodici smatra se suštinskim delom suočavanja sa smrću. Hrana se donosi iz praktičnih razloga, pre svega kako ne bi morali da brinu o detaljima poput kuvanja dok se nose sa gubitkom voljene osobe. 

Pogrebno preduzeće Drnda International ima višedecenijsko iskustvo u organizovanju sahrana, uključujući i prevoz preminulih iz inostranstva. Vaš smo verni oslonac u najtežim trenucima 24 časa dnevno, 7 dana u nedelji.