Istina je ovakva. Lično, manje posmatram stres kao nešto što može naštetiti mom zdravlju, a više kao nešto što čini da se osećam loše. Kod mene se to odražava kao nervoza u stomaku koja mi ne dozvoljava da spavam ili da se nečemu apsolutno posvetim. Imam nekoliko načina da se oslobodim ove spodobice, možda neki od njih i vama pomognu. Bar ženskom delu populacije.
Zašto do njega dolazi?
Kod mene je to iz mnogo razloga. Problemi razne vrste, neostvareni planovi, propusti, nepažnja, politika, registrovanje patnje, briga, kao i zloba, zavist, mržnja i nevaspitanje koji vladaju. Spisak je dug. Da, deluje da sam stalno pod stresom. Pa, pod malim i jesam, ali kad naiđe onaj veći koji ne prolazi za nekoliko minuta, onda radim svesno nekoliko stvari. Evo ih:
Rupice i stres
Samo odem do ormara i bacim pogled. Na mamin ili moj, ponekad i tatin. Tačno znam šta na kojoj stvari fali. Da li se malo otparala ili ima neku rupicu. Nije bitno da li su to stvari za po kući ili za po vani. Bitno da nisu savršene. Ali, meni su kao takve odlične.
Kao prvo, bitno je izabrati odgovarajuću boju. Ako nemam zahtevanu, biram neku koja će se najbolje uklopiti. Samo stavljanje konca u iglu, takođe zahteva smirenost. Kada sam to završila, kreće glavni deo.
U šivenju ovog tipa je bitna preciznost te vodim računa da ubodi budu podjednako udaljeni, pravilo raspoređeni. Takođe, trudim se da se konac što manje vidi spolja, ukoliko je to moguće uopšte. Ukoliko ima naviše mesta da se ušiva, kao što je na helankama moje mame, utoliko bolje. Tako ceo proces radim nekoliko puta na istoj stvari. Kad završim, već sam zadovoljnija. Onda se nekoliko trenutaka divim onome što sam uradila.
Vežbe i vežbice
Istina je da više volim da vežbam u teretani tj na grupnim treninzima i da mi to pomaže da period smirenosti generalno produžim, ali trenutno vežbam kod kuće. A, i kad me uhvati nervoza, ne mogu samo da otrčim do teretane u bilo koje vreme.
Zato, prelistam snimke Nicole Steen ili vežbe istezanja (najčežće iz joge). Sve zavisi šta mi se u tom trenutku najviše radi.
Kod vežbanja mi je poenta da sve uradim pravilno i da to lepo izgleda. Trudim se da pravilno dišem. Duboki uzdah i dugi izdah.Mislim da kroz vežbe osvešćujemo svoje telo. Svaki njegov deo. Samim tim naučimo da ga još bolje i kontrolišemo. Jer, telo i treba da nas sluša 🙂 Vežbanje je svakako dobro. Ne samo za smirenje već i za oblikovanje.
Dlačica do dlačice
Možda je malo čudno, ali meni pomaže kad je stres u pitanju. To je korišćenje epilatora. Tako ja fino sednem, zavalim se i čupkanje može da počne. Ili da kažem uživanje. Fino prevlačim epilator gore dole po nogama i bude mi fino. Još kad osetim da se mašinica uhvatila u koštac sa nekom napasti, bude još bolje.
Ne bnih to sama ni shvatila da mi mama nije rekla koliko zadovoljno delujem dok to radi. U stvari, meni to dođe kao meditacija. Isključim se i nađem smiraj. Kao da na taj način svi problemi odlaze.
Brza promena
Ovu sam „aktivnost“ već bila pomenula, ali ću opet. Radi se o jednostavnom postupku. Menjanje tv kanala. Samo tap tap tap prstićem. Može se dogoditi čak i da naidjem na nešto interesantno. Saznam svašta. Ponekad tako zastanem i na nekoj trač emisiji o poznatima. Kao što su neke vesti o Tijani Ajfon ili Romani Panić, Staniji itd. Pa, treba čovek sve da zna. Nije to sramota.
Inače, smatram sebe odličnim pronalazačem odličnih filmova na tv-u. Nekako ga namirišem.
Ukusni stres
Mesim. Najčešće kolačiće i slane štapiće, pekarske. I jedno i drugo pravim sa mašću. Jedino što za kolačiće koristim integralna brašna i sve što imam tog tipa. Za štapiće uglavnom samo belo. Ono što me u ovom postupku smiruje jeste tananost posla.
Prvo je bitna prava razmera, onda da lepo umesiš i ostaviš da se ohladi.
Nakon pola sata najmanje, razvučeš testo. Za slatkiš koristim neke modlice ili običnu čašicu za rakiju. Štapiće samo isečem po tom štapićastom obliku. Posle ih i premažem žumancetom i pospem suncokretom i susamom. Kolače prelijem istopljenom čokoladom. Stavim u pećnicu.
Kad je sve gotovo, uglavnom i ne jedem napravljeno. Za to je zadužena mama.
Glupi snimci VS stres
Ovo se odnosi pre svega na tutorijale. A, toga ima preko glave. O šminkanju – šta sme, a šta ne, o šišanju šiški i svim onim navodno DIY glupostima. U to se kao nešto udubim i ne mislim. Po malo se čak i smejem.
Oni se sami nižu.
Reč do reči, rečenica
Ono što mi je ubedljivo najdraža stvar od svih, jeste pisanje. To čak uvek. I kad me uhvati nervoza i kad sam raspoložena. Mogu da pišem o svemu što mi se mota po glavi ili što me uzbuđuje. Na dobar ili loš način, nije ni važno.
Pisanje me oslobađa. I ono „papir sve trpi..“ zvuči tako ružno. Ono što napišemo je važno.
Slovo po slovo
Pored pisanja je i čitanje. Rame uz rame stoje. Ne volim toliko beletristiku koliko teoriju. Uzmem i zanimam se. Zaboravim gde sam. Problemi nestaju, a ja listam li listam. Ponekad nešto i zapišem iako više volim da pustim da mi ostane u glavi ono što moj duh smatra bitnim i vrednim.
Eto tako. Ovo su bile samo neke stvari, onako na brzinu. Pišite mi šta vi radite. Jer, stres zaslužuje da bude savladan.
