Opsesivne misli i njihova pogrešna tumačenja

Opsesivne misli mogu vremenom dovesti do stanja kao što je opsesivno kompulzivni poremećaj (OKP) i pripada grupi anksioznih poremećaja.

Kod osoba koje pate od ovog poremećaja postoje opsesivne misli i kompulzivne radnje koje je prate, tj. gase anksioznost koju je opsesija izazvala.

Opsesivne misli izazivaju anksioznost

Osoba ima neku misao, nevoljnu, koja je za nju uznemirujuća, anksioznost raste. Zatim osoba izvršava neku radnju, kompulzivnu radnju, kojom ostvaruje prividno olakšanje simptoma, tj. oslobađa se straha od negativnog ishoda. Ukoliko ne izvrši određenu radnju, osoba veruje da će doći do negativnog ishoda, tj. ostvarenja njenih negativnih predviđanja.

Kompulzivnom radnjom ona dobija olakšanje, ali ono traje samo do ponovnog javljanja opsesivne misli kada počinje ciklus iz početka.

Uverenja koje osoba sa opsesivno kompulzivnim poremećajem mogu biti razna. Osoba sa opsesivnim mislima obično daje sledeće karakteristike svojim mislima:

Veruje da njihove „loše prognoze“ imaju mnogo veće šanse da se ostvare

Na primer oni veruju da je mnogo veća verovatnoća da će se avion u kojem je njima draga osoba srušiti.

Veruju da su njihove misli jednako loše, kao i činjenje loših stvari

Osobe sa OKP veruju da je jednako grešno pomisliti, kao i uraditi nešto.

Dakle, ako pomisle da nekome nešto loše kažu ili urade, veruju da je to jednako loše kao da su to i uradili. Čest primer je da osoba koja je veoma pobožna, mehanički pomišlja stvari koje su u potpunom neskladu sa tim.

To se manifestuje na sledeći način, na primer osoba u mislima psuje Boga ili ima po svojim merilima nečasne misli. Ovakvo razmišljanje je za osobu potpuno neprihvatljivo i veoma je anksiozna zbog nje i želi da se od nje „opere“ jer misli izjednačava sa bezbožništvom. Smišlja način kojim se oslobađa te anksioznosti, što je obično čest odlazak u crkvu, ispovedanje ili izgovaranje molitva pri svakoj misli. Ovo je jedan od mnogih primera ovakvih uverenja. Ali ono što je važno je da znate da misli nisu jednake delima, ako nešto loše pomislite, ne znači da ste nešto loše i uradili.

Opsesivne misli preuveličavaju osećaj odgovornosti

Osoba sa opsesivnim mislima ima preuveličan osećaj odgovornosti. Ona smatra na primer da ukoliko ne opere ruke dovoljno dobro, može da zarazi i životno ugrozi kompletnu svoju porodicu.

Oni usled tog velikog straha, prouzrokovanog ogromnim osećajem odgovornosti, veoma mnogo vremena troše na obavljanje kompulzivnih radnj. Pod velikim su stresom jer misle da je budućnost i zdravlje njihovih bližnjih na njihovim plećima. To naravno nije tačno, ali ovo je veoma opterećujuća misao sa kojom osoba teško izlazi na kraj.

Preuveličavanje pretnje

Osobe sa ovim uverenjem veruju da će se njihovi najgori košmari ostvariti. Primer ekstrema ovakvog mišljenja bi mogao da bude na primer, ako ne operem dobro ruke nakon otvaranja vrata, tj. kontakta sa prljavom kvakom, sigurno ću dobiti HIV.

Ovo uverenje onome ko nema ovaj problem zvuči bizarno, ali osobe sa OKP-om nažalost nemaju kontrolu nad ovim mislima, bile one verovatne ili ne. Ali kroz tehnike koje koristimo u savetovalištu, osoba može naučiti da se postepeno oslobađa pritiska i kompulzivnih radnji, na koje ih ove misli navode.

Opsesivne misli dovode do stanja kada osobe počinju da misle da će poludeti

Osobe sa opsesivno-kompulzivnim poremećajem veruju da moraju biti sposobni da uvek i u svakom trenutku kontrolišu svoje misli.

Ali misli su automatske, nekad voljne, a nekad nevoljne. Svaka osoba pomisli bujicu misli svakodnevno, ali nisu sve one voljne i nismo uvek na njih ponosni. Ali svakako većina misli je nesvesna i zato je zadatak koji osobe sa ovim poremećajem nameću pretežak i ono što je najvažnije nemoguć. Oni veruju da ukoliko ne mogu da kontrolišu svoje misli to vodi u gubitak razuma. Takođe često misle da će doživeti nervni slom.

Misle da misli moraju da imaju značaj

Osobe sa OKP-om veruju da svaka misao koja se pojavi mora imati smisla i značaja. Ne uzimaju u obzir da svaka draž sa kojom se čovek u toku dana susretne budi neku svesnu, nesvesnu ili neutralnu misao. Možete je registrovati ili ne, ali svakako nema svaka misao značaj. Dakle, ako imate neke misli, to ne znači nužno da one moraju imati neko dubinsko značenje.

Misli da misli oslikavaju njihove mane

Na primer, opsesivne misli često dovode do stanja da osoba smatra da ne može da kontroliše misli i da je to čini slabićem. Međutim, ne oslikava svaka misao naše lične karakteristike i ne definiše nas kao osobu.

Opsesivne misli praćene su mišljenjem za nemogućnošću kontrole nad sopstvenim mislima i ponašanjem

Osobe sa OKP-om veruju da nemogućnost kontrole misli, prati nemogućnost kontrole ponašanja. Na primer, dešava se da osoba ima neprijatne opsesivne misli da le povrediti nekoga od svojih bližnih. To je nevoljna misao koja osobu ostavlja bez teksta jer ona to nikada ne bi uradila i ne može da veruje da se ta misao uopšte pojavila. Tu nastaje pogrešno tumačenje i strah jer osoba izjednačava misao i stvarnost i pomišlja da bi to mogla stvarno i da uradi. A misli nisu tako svemoguće, jer da je tako, onda što ne biste pomislili da dobijete milione na nekoj nagradnoj igri i to se odmah dogodilo i na javi?

 Opsednutost perfekcionizmom

Osoba veruje da postoji samo jedan način da se nešto uradi i da je samo taj način ispravan. Svaki drugi način je potpuno neprihvatljiv ili pogrešan i slede neke negativne posledice usled nepoštovanja procedure.

Neprihvatanje neizvesnosti

Osoba izvršava kompulzivne radnje kako bi obezbedila sigurnost da se neće nešto loše dogoditi. Opsesivne misli izazivaju veliki strah i osoba na sve načine pokušava da osigura sigurnost. Zbog toga razvija razne procedure i radnje (kompulzije) koje joj pružaju tu izvesnost i kontrolu nad ishodom. Na sve načine pokušava da ima kontrolu nad budućnošću i da nastavi sa aktivnostima bez straha.

Ove misli izgledaju strašno, ali nije nemoguće da se sa njima izbori. Postoje tehnike kognitivno-bihejvioralne terapije i Mindfulness-a (usmerene pažnje) koje su se pokazale veoma uspešnim u borbi sa opsesivno-kompulsivnim poremećajem.

Psihološko savetovanje SANA je mesto gde možete naučiti ove tehnike i naći preko potrebnu podršku koja Vam je nedostajala da naučite da se izborite sa svojim mislima.