Naučno dokazano – Poljubac majke je ipak nezamenjiv

Naučnica se iz čiste znatiželje slikala s detetom na uređaju za magnetnu rezonancu. Otkrila je kako ljubav utiče na razvoj mozga deteta.

0
1416
majka i beba poljubac zdravlje ljubav

Postoje mnoga istraživanja koje su naučnici radili na sebi, postoje i ona otkrića koja su nastala sasvim slučajno, a i jedno i drugo se zapravo dogodilo kad je doktorki Rebecca Saxe palo na pamet da napravi prvu sliku magnetne rezonance majke i bebe ‘uslikavši’ na taj način sebe i svog dvomesečnog sina Percyija u naručju.

„Ovaj snimak nije napravljena u dijagnostičke svrhe, niti za nauku. Prema mojim saznanjima, niko do sada nije napravio magnetnu rezonancu majke i deteta. Učinili smo to jer smo hteli da vidimo šta će biti“, pojasnila je dr. Saxe svoju znatiželju. Pre svega, htela je da uoči razlike između majčinog i detetovog mozga.

Majke oblikuju decu od rođenja

I naravno, pokazalo se da dete itekako ima koristi od nežnosti koju dobija. Poljupci u mozgu izazivaju hemijsku reakciju i pojačano lučenje hormona oksitocina. Inače, oksitocin se naziva hormonom ljubavi i sreće, a osnažuje osećaj povezanosti. Takođe, poljupcima se aktivira sistem za nagrađivanje u mozgu, izlučivanjem dopamina se čovek oseća bolje. Osim toga, oslobađa se i vazopresin koji majke dublje povezuje sa bebama i partnerima kao i serotonin koji pomaže u regulisanju raspoloženja.

Na slici se jasno vidi kako je detetov mozak glatkiji i tamniji, a razlog tome je manji udeo bele tvari koja, između ostalog, sadrži mijelin. Njegov zadatak je prenos informacija, a nedostatak mijelina kod beba simbolično pokazuje kako majke oblikuju u decu od rođenja.

„Nekim ljudima je ovaj snimak bio uznemiravajući podsetnik na to koliko su ljudska bića ranjiva. Drugima je fascinantno kako dve osobe – s ‘nevidljivom’ garderobom, kosom i licima – postale univerzalne i mogu biti bilo koja majka i beba, na bilo kojem mestu ili razdoblju u istoriji.

Iza slike stoji dugogodišnji rad

Sama naučnica dugo je pokušavala da dođe do ove fotografije. Kad je rodila prvi put, pokušala je preko magnetne rezonance da se ‘uslika’ s bebom, ali to joj nije pošlo za rukom. Uspelo joj je tek rođenjem drugog sina, 2015. godine, nakon prerada na uređaju. Kako uređaj proizvodi veliku buku, i naučnica i dete bili su ‘zaštićeni’ slušalicama , a slika je nastala nakon nekoliko neuspešnih pokušaja.

Inače, na Univerzitetu se uređaji za magnetnu rezonancu koriste kako bi pratili protok krvi kroz dečji mozak. Deci se čitaju priče i posmatra promena aktivnosti mozga zavisno o toku priče, čime se istražuje šta zapravo deca misle o mislima drugih ljudi.

Ostavite odgovor

Molimo vas unesite vaš komentar!
Molimo Vas da unesete ime ovde