Tokom istorije menjali su se pogrebni običaji. Sa njima su nastajale i promene u način sahranjivanja, pa i u pogledu podizanja spomenika.
Prvi spomenici, zapravo, su bili gomila kamenja kojom je obeležavano mesto gde počiva preminuli. Vremenom, dobili su statusni simbol kojim se pokazuje moć i bogatstvo pokojnika. To najbolje potvrđuju egipatske piramide. Ovu ulogu zadržali su današnjih dana, posebno kada su u pitanju sahrane poznatih i znamenitih ličnosti. Mada postoje i oni koji su namenjeni manje poznatim osobama, ali svojim nesvakidašnjim dizajnom privlače pažnju.
Spomen sveća za mađarsku heroinu
Katalin Karadi je bila mađarska filmska zvezda 40-ih godina. Iako veoma talentovana, mnogima je ostala upamćena ne po svom glumačkom umeću već po zalaganju u Drugom svetskom ratu. Naime, glumica je aktivno učestvovala u spašavanju mađarskih Jevreja, uključujući i skrivanje dece u svom domu.
Po završetku rata nastanila se u Njujorku gde je otvorila radnju šešira. U ovom gradu je i umrla u februaru 1990. godine, ali je njeno telo preneto u rodnu zemlju. Sahranjena je na groblju Farkasreti u Budimpešti.
Pored klasične nadgrobne ploče, spomenik obuhvata i izrezbarenu skulpturu u obliku sveće koja se topi. Napravljen je od belog mermera, a na dnu je utisnut i prepoznatljiv autogram glumice.
Zahvaljujući ovako složenom dizajnu opravdano se našao na listi najneobičniji spomenici na svetu. Tome je dodatno doprinela i činjenica da ga redovno posećuju mnogi koji žele da se zahvale Katalin za njenu hrabrost u ratu.
Najneobičniji spomenici na svetu koji oslikavaju tragediju i romansu
Groblje Per Lašez u Parizu je svetski poznato po svojim prelepim mauzolejima i nadgrobnim spomenicima. Upravo u ovom svojevrsnom parku sahranjene su brojne poznate ličnosti. Oskar Vajld, Frederik Šopen, Džim Morison, Onore de Balzak, Marsel Prust, Marija Kalas, Amedeo Modiljani, Ežen Delakroa, Molijer, Edit Pjaf – samo su neki od čuvenih umetnika čije grobove u toku samo jedne godine obiđe oko 3,5 miliona posetilaca.
Među brojnim spomenicima slavnih, posebno se izdvaja grob sa bronzanom statuom koja izlazi iz pukotine, držeći ružu u ruci. Upečatljiv spomenik pripada Žoržu Rodenbahu, belgijskom piscu iz 19. veka.
Dramatična i romantična, Rodenbahova grobnica odražava njegovo pisanje. Najpoznatije delo, simbolični roman pod nazivom „Briž, mrtvi grad“, je srceparajuća priča o udovcu koji živi u Brižu i pokušava da se izbori sa tugom nakon smrti svoje žene. Ljubav i tragedija iz ovog dela preneti su na njegov spomenik.
Najveći i najneobičniji spomenici na svetu
Danilo ili Danijel je bio starozavetni prorok koji je ostavio značajan uticaj ne samo u Hrišćanstvu, već i u Islamu i Judaizmu.
Danas, 6 gradova polaže pravo na Danilovu grobnicu, ali je najpoznatija, ujedno i najneobičnija, grobnica u Samarkandu, u Uzbekistanu. Ovaj spomenik je poznat pod imenom „Grob koji raste“, jer je prema legendi telo nastavilo da raste nakon smrti. Što je rezultiralo sarkofagom dugim čak 18 m.
Istorijski podaci navode da je Timur, tursko-mongolski vođa koji je osvojio delove Persije i Centralne Azije, preneo posmrtne ostatke proroka u Samarkand za sreću. Zbog toga mnogi razlog dugog sarkofaga objašnjavaju nastojanjem Timura da spreči pljačkanje dragocenosti iz njega.
Pogrebno preduzeće Drnda International ima višedecenijsko iskustvo u organizovanju sahrana, uključujući i prevoz preminulih iz inostranstva. Vaš smo verni oslonac u najtežim trenucima 24 časa dnevno, 7 dana u nedelji.
