Odgovor je jednostavan – ljubičasta boja je bila previše skupa do 1800. godine. Shodno tome, često je bila povezivana s vlašću, moći i bogatstvom. Čak je kraljica Elizabeta I zabranila svima, osim bliskim članovima kraljevske porodice, da nose ovu boju.
Ljubičasta je bila izuzetno cenjena zbog toga što je bila retka. Originalna ljubičasta se dobijala od malog morskog puža koji se jedino mogao naći na području današnjeg Libana. I ne samo da je bilo teško doći do boje, nego je bilo potrebno oko 10.000 morskih puževa ne bi li se napravio jedan gram ljubičaste. Zato su samo bogataši i kraljevske porodice mogle priuštiti sebi ove stvari u ljubičastoj boji.
Takođe, ljubičasta je neretko predstavljala duhovnost i svetost jer su drevni vladari, koji su je nosili, smatrani za božanstva ili Božje izaslanike na zemlji. Po nekim računicama, 350 g ljubičaste boje koštalo je kao tri gomile zlata, što bi danas bilo približno cifri od 56.000 dolara.
Dostupnost ljubičaste počela je oko 1856. godine. Tada je osamnaestogodišnji hemičar William Henry Perkin slučajno napravio sintetičku ljubičastu boju dok je pokušavao da napravi lek za malariju. Od tog trenutka je krenula masovna proizvodnja ljubičaste tkanine i oni kraljevske krvi više nisu vrednovali ovu boju. Iz tog razloga, danas se može naći na nekim od zastava nastalih tek nakon 1900-tih godina.
Međutim, samo dve nacionalne zastave imaju ljubičastu boju na njima, Komonvelt Dominika i Nikaragva. Dve zemlje koje koriste svoju ljubičastu zastavu nisu to činile sve do kraja 19. veka.
