Sahrane su način izražavanja počasti nečijem životu, ali su ujedno i prilika da se oprostimo od onih koji su nam nešto značili.
Mnoge religije i kulture imaju jedinstvene rituale i običaje kada je poslednji ispraćaj u pitanju, pa tako i pripadnici katoličke veroispovesti. Pogrebni običaji uključuju tri ceremonije: bdenje, pogrebnu misu i obred sahranjivanja.
Više o katoličkim pogrebnim običajima saznajte u nastavku teksta.
Bdenje
U prvih nekoliko dana nakon što neko umre, tradicionalno je da se prijatelji i porodica okupljaju u crkvi, pogrebnoj kući ili porodičnoj kući.
Bdenje se dešava pre sahrane, u prisustvu sveštenika. Za preminulu osobu se izgovaraju molitve i čita se Biblija . Tog dana tradicionalno ljudi obično čitaju hvalospeve i dele lepa sećanja na preminule. Bdenje daje porodici i prijateljima priliku da se okupe, teše jedni druge i tuguju pre pogrebne mise i same sahrane.
Pogrebna misa
Pogrebna misa je formalna ceremonija koja se održava u katoličkoj crkvi, nakon bdenja. Za katolike, pogrebna misa ima veliki značaj, jer predstavlja vraćanje duše Bogu i prelazak u zagrobni život. Takođe, pogrebna misa pruža priliku ljudima da se mole za osobu koja je preminula i za svoju porodicu.
Katolički pogrebni običaji nalažu da se za početak ceremonije kovčeg ili urna unesu u crkvu. Na ovaj način preminula osoba se vraća kako bi bila sa Bogom.
Sveštenik često prska kovčeg ili urnu svetom vodicom. Tradicionalno je da se na kovčeg stavljaju simbolični predmeti, kao što su biblija ili raspeće.
Sveštenik na misi čita molitve i govori o vaskrsenju i sudnjem danu. Molitve se čitaju kako bise Bog smilovao duši te osobe i pustio ih na nebo. Često se u sklopu sahrane održava ceremonija Svetog Pričešća. Svako od prisutnih koji je posvećen i kršten kao katolik istupiće da se pričesti. Ukoliko porodica želi bilo kakva dodatna čitanja molitvi ili muziku koja je bila omiljena pokojniku, onda i to može biti uključeno u misu.
Koliko dugo nakon smrti pokojnik treba da bude sahranjen?
Sahrana se odvijaju između drugog i sedmog dana nakon što je neko umro – obično oko tri dana nakon smrti. Ceremonija se obično ne održavaju nedeljom, jer je ovaj dan rezervisan za tradicionalnu nedeljnu crkvenu službu.
Sahrane se ne održavaju takođe i na neke Svete dane, kao što je Uskrs ili Božić. Ako se porodica odluči za kremaciju, moraju imati na umu koliko je potrebno vremena za kremiranje.
Koliko traje sahrana po katoličkim običajima?
Katolička pogrebna služba (pogrebna misa) obično traje oko 30 minuta. Može trajati do 60 minuta ako ceremonija uključuje Sveto Pričešće.
Ceo obred sahrane, uključujući bdenje, misu i sam čin sahrane odvija se u dva dana.
Šta je prikladno obući za sahranu?
Kao i u mnogim kulturama i tradicijama, tradicionalno je nositi crne ili tamne boje na sahrani.
Tamna odeća se smatra znakom poštovanja prema pokojniku. Kod pripadnika katoločke veroispovesti pogrebna služba je prilično formalna, tako da se treba obući skromno, pokrivenih ramena i kolena.
Da li je dozvoljeno donošenje cveća na sahranu?
Donošenje cveća na sahranu je dozvoljeno. Ukrašavanje kovčega i crkve cvećem je jedna od katoličkih pogrebnih tradicija. Međutim, kao i cela ceremonija koja je izuzetno formalna i cveće mora biti tradicionalno i prikladno datom momentu.
Planiranje katoličke sahrane
Sveštenik aktivno učestvuje u planiranju tradicionalne katoličke sahrane.
Sahrana se može planirati i sa pogrebnim preduzećem, koje će celu organizaciju preuzeti na sebe. Smrt voljene osobe je velika tuga i stres, upravo zato je veliko olakšanje ukoliko celokupan posao prepustite nekome ko će to uraditi na najbolji i najprikladniji način.
Pogrebno preduzeće Drnda International ima višedecenijsko isksutvo u organizovanju sahrana, uključujući i prevoz preminulih iz inostranstva. Naš tim vam stoji na raspolaganju 24 časa, 7 dana u nedelji.
