Sa skoro milijardu sledbenika širom sveta, hinduizam je treća najveća religija, odmah iza hrišćanstva i islama.
Nastala u Indiji u 16. veku, ona uči da je Bog unutar svakog bića i objekta, a svrha života je da postanemo svesni ove božanske suštine. Čak je i smrt deo koncepta samsare ili ponovnog rođenja. Naime, u hinduizmu je jasno istaknuto verovanje u reinkarnaciju.
Nakon smrti samo fizičko telo nestaje, dok se duša ponovo rađa u drugačijem obliku. Pri čemu se duša reinkarnira sve dok se ne utvrdi u svojoj pravoj prirodi. Ovo može potrajati mnogo života, a sa svakom smrću nastoji da se približi Brahmi, hinduističkom Bogu.
Koji će oblik duša poprimiti u narednom životu zavisi od postupaka tokom sadašnjeg života, što je poznato kao karma.
Hinduistički pogrebni običaji započinju u trenutku smrti
Kada se smrt približava porodica treba da pozove sveštenika. Njegovim dolaskom započinju hinduistički pogrebni običaji. Tradicionalno, sveštenik i porodica se okupljaju oko bližnjeg koji umire i pevaju mantre koje donose pozitivne misli. Na taj način samrtnik smireno napušta svoje ovozemljsko telo.
Ukoliko je moguće umirujućeg treba preneti na travnatu prostirku na podu i sipati mu u usta malo vode iz reke Gang. Kada to nije moguće učiniti u trenutku umiranja, onda treba odmah nakon smrti.
Čim nastupi smrt počinju pripreme za sahranu. Sahrana se održava u što kraćem roku. Obično, do sledećeg sumraka ili zore. Razlog za to leži u verovanju da telo može da spreči dušu da se ponovo rodi.
Okupljeni će izbegavati nepotrebno dodirivanje tela, jer se ono smatra nečistim. Zbog toga se posao pripreme pokojnika poverava jednoj osobi.
Ritualno kupanje („abhisegam“) obavlja se u mešavini mleka, jogurta, prečišćenog putera i meda. Tokom kupanja glava pokojnika treba da bude okrenuta ka jugu. Iznad glave obavezno se nalazi upaljena uljanica i slika omiljenog božanstva.
Nakon kupanja velike prste na nogama treba spojiti, a ruke staviti dlan na dlan u položaj molitve. Zatim se telo obavija jednostavnim belim platnom.
U usta se stavlja pirinač koji simbolizuje hranu tokom putovanja, a oko vrata venac od cveća. Na čelu preminulog muškarca nanosi se pepeo ili sandalovo drvo, dok na čelo žene kurkuma.
Ako je pokojnik muškarac, čija je supruga još uvek živa, ona ima zadatak da mu stavi venčani privezak oko vrata. U slučaju smrti udate žene koja je umrla pre svog muža pogrebna odeća treba da bude crvene boje.
Ukop ili kremiranje?
Hinduistički pogrebni običaji podrazumevaju kremiranje. Kovčeg se nosi na nosilima do mesta kremiranja.
Tradicionalno, kremiranje se odvija na reci Gang. Porodica pravi lomaču od drveta i slame sa postoljem na vrhu i na njega stavlja telo. Najstariji muški rođak mora 3 puta da obiđe lomaču, krećući se u smeru suprotnom od kazaljki na satu. Po završetku 3. kruga bakljom pali lomaču.
Uobičajeno je da kremaciji prisustvuju samo muškarci, koji ostaju sve dok telo potpuno ne izgori.
Dan nakon kremacije, rođak koji je zapalio lomaču vraća se kako bi sakupio pepeo. Po hinduističkoj veri pepeo bi trebalo da se potopi u reku Gang.
Hinduistički pogrebni običaji nakon sahrane
Kremacijom počinje period žalosti, koji traje 13 dana. Tokom ovog vremena, porodica prima posetioce koji dolaze da odaju počast preminulom. Zato njegova fotografija ukrašena venčićem obavezno stoji na vidnom mestu.
Godinu dana nakon sahrane izvodi se obred koji je poznat pod imenom shraddha.
Pogrebno preduzeće Drnda International ima višedecenijsko iskustvo u organizovanju sahrana, uključujući i prevoz preminulih iz inostranstva. Vaš smo verni oslonac u najtežim trenucima 24 časa dnevno, 7 dana u nedelji.
