1804. bila je prelomna godina za francuskog dramskog pisca Molijera i njegovog savremenika, pesnika Žana de La Fontena — preselili su se u 20-ti pariski arondisman. To je bilo prilično dostignuće pošto su umrli 1673. odnosno 1695. godine. Da ne pominjemo da je 20-ti nastao tek 1859.
U narednim redovima pročitajte šta se zapravo dogodilo i ko sve počiva na čuvenom pariskom groblju.
Prepuna pariska groblja
Posle sedamnaest ili osamnaest vekova, groblja u Parizu su se punila, ponekad sa jezivim incidentima kada su se kosturi pokojnih Parižana pronalazili u podrumima susednih kuća. Neko je morao nešto da uradi, a u Francuskoj je taj „neko“ obično značio Napoleon Bonaparta! Napoleonova ideja je bila da se groblja presele iz centra grada u područja koja su tada bila izvan Pariza.
Stvorena su četiri nova groblja — na severu, jugu, zapadu i na istoku Per Lašez, koje je najpoznatije od svih.
Kada je prvi put otvoreno 1804. godine, mnogi su smatrali da je predaleko od grada. Upravo zbog toga posmrtni ostaci Molijera i de la Fontena preneti su u Per Lašez. Odjednom, groblje postaje željeno poslednje počivalište mnogih poznatih ličnosti.
Poseta groblju Per Lašez
Per Lašez je ogroman i prostire se na 110 hektara. Iako možete sami da lutate njime, pešačenje u malim grupama sa informisanim vodičem se preporučuje, jer ćete se tako najbolje upoznati sa njegovom istorijom ukoliko se nađete u Parizu. Priče iza nadgrobnih spomenika oživljaju i vraćaju vas u prošlost.
Antoan-Oggustin Parmentije 1737 – 1813
Dok je bio ratni zarobljenik u Pruskoj, Antoan-Augustin Parmentier, koji je bio farmaceut, preživeo je na dijeti od krompira. Nakon puštanja na slobodu, postao je veliki zagovornik krompira, znajući da bi skrob iz njega mogao pomoći u otklanjanju osećaja gladi.
U to vreme, krompir se u Francuskoj koristio isključivo kao hrana za svinje. Zahvaljujući njegovim naporima, krompir je 1772. godine proglašen jestivim. Parmentier je bio domaćin raskošnih večera usredsređenih na krompir i to za Bendžamina Frenklina kao i mnoge druge poznate ljude tog vremena.
Oduševiće vas činjenica da se na njegovom grobu nalaze mali redovi zasađenih krompira, a posetioci postavljaju krompir i na njegov spomenik.
Victor Noir 1848 – 1870
Ubijen u glupom duelu, bronzana statua Viktora Noara u prirodnoj veličini je toliko realistična da izgleda kao da je upravo pao mrtav na pločnik. Iz nekog razloga, vajar Jules Dalou odlučio je da svojoj statui doda anatomski ispravan prikaz svoje muškosti.
Tokom godina Noirove pantalone postale su jedan od najpopularnijih simbola plodnosti u Francuskoj. Kažu da će ljubljenje usana statue, a zatim trljanje njegovog genitalnog područja garantovati prinovu u roku od godinu dana. Kao rezultat toga, Noirova zona muškosti je sjajna i izlizana od upotrebe.
Nekada je oko statue bila podignuta ograda, ali su je srušili „tragači za plodnošću“.
Oskar Vajld 1854 – 1900
Jedan od najduhovitijih i najplodnijih britanskih pisaca, Oskar Vajld umro je bez novca u Parizu 1900. u 46. godini.
Iako je prvobitno bio sahranjen izvan Pariza, njegovi posmrtni ostaci su prebačeni na groblje Per Lašez 1909. godine. Sve je organizovao Vajldov ljubavnik, Robert Ros, a grob je dizajnirao Sir Jacob Epstein. Modernistički anđeo ima mali odeljak u koji je Rosov pepeo dodan 1950. godine. Skulptura anđela je vandalizovana, uključujući i uklanjanje muških genitalija. Posetioci su iy nekih razloga počeli da se ljube i ostavljaju otiske karmina na mermeru grobnice, sve dok zapravo nisu počeli da oštećuju kamen. Godine 2011. grobnica je očišćena (o trošku porodice) od štetnih poljubaca karmina koje su ostavili ovi „obožavatelji“ i postavljena je staklena barijera iznad linije usana. Sada, naravno, ljudi ljube barijeru.
Gertruda Štajn 1874 – 1946
Američka pokroviteljka umetnosti Gertruda Štajn preselila se u Pariz 1903. i tamo ostala do kraja života.
Poznata je po svom pariskom salonu u ulici Rue de Fleurus (blizu Jardin du Lukembourg), gde su se sastajali vodeći umetnici i pisci — Pablo Pikaso, Ernest Hemingvej, F. Skot Ficdžerald, Ezra Paund i Anri Matis i mnogi drugi. Njena doživotna partnerka, Alis B. Toklas, sahranjena je pored Štajnove.
Edit Pjaf 1915 – 1963
Edit Pjaf je najposećenija grobnica na groblju, uprkos tome što je sahranjena pod svojom udatom titulom, Madame Lamboukas.
Bila je njistaknutija francuska pevačica, a njena priča je puna siromaštva, nesreće, slomljenog srca i krajnjeg uspeha.
Pored nje sahranjeni su njena ćerka Marsel (koja je umrla sa dve godine), njen otac i njen poslednji muž Teo Lambukas. Piaf je umrla od raka jetre u 47. godini i kažu da su njene poslednje reči bile: „Svaku prokletu stvar koju uradiš u ovom životu, moraš da platiš.“ Njenu pogrebnu povorku pratilo je 100.000 obožavalaca koji su potpuno blokirali saobraćaj.
Theophanis Lamboukas (AKA Mr Piaf) je bio zgodan pevač-glumac dvadeset godina mlađi od Edit Pjaf. Bio je frizer pre nego što je upoznao Piaf i postigao je nekoliko hit singlova sa njom. Imao je samo 34 godine kada je poginuo u saobraćajnoj nesreći 1970.
Džim Morison 1943-1971
Džim Morison je umnogome povećao popularnost groblja Per Lašez, više nego bilo koji drugi Amerikanac.
Morison, pevač grupe „The Doors“, umro je od nepoznatog uzroka u Parizu u 27. godini. Obdukcija nije obavljena, tako da nikada nećemo saznati pravi razlog njegove smrti, ali verovatno je u pitanju droga.
Morisonov grob prvobitno nije imao obeležje. 1981. godine, vajar Mladen Mikulin postavio je bistu na grob u znak sećanja na desetogodišnjicu njegove smrti. Bista je oštećena i na kraju ukradena.
Tokom 1990-ih Morisonov otac, koji je bio otuđen od Džima dok je bio živ, dodao je bronzanu ploču sa grčkim natpisom: „Kata Ton Daimona Eautou“, što znači bukvalno „Protiv demona u sebi“, ali neki misle da znači „Veran svojoj sopstvenoj prirodi“. Morisonov grob je bio svojevrsno mesto hodočašća otkako je umro.
Da bi se sprečili grafiti i oštećenja grobnice, na kraju je podignuta ograda oko njega.
Pored grobova poznatih ličnosti, tu je i niz spomen-obeležja žrtvama nacističkih logora istrebljenja.
Spomen u znak sećanja žrtvama logora u Aušvicu
Jedan od spomen natpisa glasi:
„Žrtvama antisemitskog progona tokom nemačke okupacije i uz saradnju vlade Višija. 76.000 Jevreja u Francuskoj — muškaraca, žena i dece — deportovano je u Aušvic.
Većina je stradala u gasnim komorama. Zemlja i pepeo iz Aušvica je tu da čuva sećanje na ove mučenike“.
Suzon Garrigues 1994 – 2015
Jedna od najdirljivijih grobnica jeste grobnica Suzon Gariges, koja je bila jedna od 130 žrtava napada na mlade ljude 13. novembra 2015. od strane ubilačkih nasilnika.
Sa samo 21 godinu, Suzon je ubijena u pozorištu Bataclan. Njena grobnica je prekrivena fotografijama, a velika školjka je puna karata za metro kao znak njenih brojnih posetilaca i prijatelja.
Ovo su samo neke od grobnica čuvenog groblja u Parizu koje čuva mnogobrojne životne priče i tajne i decenijama budi interesovanje sve većeg broja posetilaca.
Pogrebno preduzeće Drnda International ima višedecenijsko iskustvo u organizovanju sahrana, uključujući i prevoz preminulih iz inostranstva. Vaš smo verni oslonac u najtežim trenucima 24 časa dnevno, 7 dana u nedelji.
