Erozija zuba predstavlja hronični trajni gubitka zubnog tkiva. Baš kao abfrakcija zuba spada u nekarijesne lezije, tj. oštećenja. I dok se ona javlja izolovano, na jednom zubu, erozija se može formirati odjednom na više pojedinačnih zuba, ali i na grupi zuba.
Prema njihovom položaju i veličini erozija zuba se deli u 3 grupe. Najrasprostranjenije su erozije klinastog oblika. Naziv su dobile po specifičnom klinastom izgledu, a lokalizovane su na gleđno-cementnoj granici. Erozije diskoidnog oblika zahvataju cervikalne trećine zuba, dok se generalizovane pljosnate erozije formiraju na svim zubima.
Sve do sredine 20. veka pojava dentalne erozije bila je sporadična. Međutim, savremeno doba donelo je promene u životnim navikama, posebno u ishrani, što za posledicu ima oštećenja zubnog tkiva. Istraživanja su pokazala da se oko 30 odsto stanovnika starosti od 26 do 30 godina suočava sa ovim problemom, dok 43 odsto svetske populacije srednjih godina trpi ozbiljne posledice zbog erozije. Stanje dodatno zabrinjava činjenica da raste broj registrovanih slučajeva kod dece, naročito u razvijenim zemljama.
Da li je erozija zuba opasna?
Erozija zuba se obično javlja u vratnom delu zuba. Tačnije, ispod nivoa desni u gornjoj vilici, a u donjoj vilici iznad nivoa desni.
U početku promene su neprimetne sve dok oštećenje drastično ne smanji debljinu zubne gleđi. Odatle erozija postepeno prelazi u dentin, dovodeći do prvih simptoma. Izražena osetljivost zuba koju karakteriše bol prilikom konzumiranja kisele ili hladne hrane, kao i tokom pranja zuba, može da ukaže na eroziju.
U pojednim slučajevima erozija napreduje ka pulpi tako da ugrožava zubni živac.
Koji su uzroci erozije zuba?
Dentalna erozija je izazvana isključivo delovanjem kiselina na površinu zubne gleđi. S obzirom da one mogu biti iz spoljašnje i unutrašnje sredine uzočnici se dele na egzogene i endogene.
U egzogene spadaju oni koje se unose kiselom hranom i pićem. Limun, jabuka, pomorandža, paradajz, senf, kečap, gazarani i voćni sokovi, kao i energetska i alkoholna pića vodeći su izazivači problema. Takođe, šumeći C-vitamin i C-vitamin u tabletama za žvakanje, pojedini lekovi iz grupe antihistaminika i antidepresiva i inhalatorni lekovi koji se koriste u terapiji astme i hronično opstruktivne bolesti pluća mogu da dovedu do erozije.
Endogene faktore čini kiselina koja potiče iz samog organizma. Usled poremećaja u digestivnom traktu, kao što je gastroezofagealna refluksna bolest, kiselina se iz želuca vraća u usnu duplju gde deluje na zubno tkivo. Ovaj problem se može javiti i zbog čestog povraćanja u trudnoći ili kod bulimije.
Loša oralna higijena, naročito upotreba veoma tvrdih četkica za zube, paste za izbeljivanje zuba i jako četkanje, povećava rizik od nastanka erozije.
Da li je erozija zuba izlečiva?
Lečenje se zasniva na sanaciji nastalih promena, koja podrazumeva zaštitu zuba plombom. Ukoliko su oštećanja veća postavljaju se bezmetalne krunice ili zubni viniri.
Osim saniranja, neophodno je otkriti uzrok problema kako bi se sprečilo dalje širenje erozije. Preporučuju se i promene u ishrani i oralnoj higijeni.
Nemojte da dozvolite da vam erozija zuba naruši lepotu osmeha zakažite na vreme pregled u stomatološkoj ordinaciji Bodent.
