Rafaelo Santi da Urbino je jedan od najpoznatijih italijanskih slikara. Iako je umro veoma mlad, u 37. godini života, ostavio je veliki uticaj u umetnosti.
Mnogi njegovi radovi se nalaze u Vatikanu, uključujući i Atinsku školu koja se smatra njegovim najpoznatijim delom. Mada ništa manju pažnju i divljenje posetilaca ne dobijaju Sikstinska madona, Galatejin trijumf, Skidanje s krsta, Papa Lav X i mnoga druga dela.
Rafaelo Santi je jedan od trojice najvećih majstora svoga doba
Odrastajući uz oca Đovanija Santija, koji je bio dvorski slikar u Urbinu, Rafaelo je od malih nogu bio okružen kulturnim tekovinama. Svoj nesporni talenat pokazao je veoma rano, a čitavo stvaralaštvo može se podeliti na 3 dela.
Prvi čine radovi pod uticajem učitelja Pjetra Peruđina. Ovaj veliki umetnik rane renensanse dobio zadatak da za papu Julija II oslika sobe u Vatikanu. Međutim, posao je morao da prepusti svom mladom učeniku, kada je papa zapazio Rafaelov rad.
Drugi deo obuhvata 4 godine provedene u Firenci, gde je razvijao svoje slikarastvo zajedno sa Mikelanđelom i Leonardom da Vinčijem. Upravo su Mikelanđelov David, Stvaranje Adama, Pijeta, kao i da Vinčijeva Mona Liza i Tajna večera, uz čuvena Santijeva dela obeležili umetnost toga doba.
Poslednjih 12 godina provedenih u Rimu gde je radio za dvojicu papa spadaju u treći stvaralački period.
Rafaelo Santi nije bio “samo” slikar
U Rimu je Rafaelo pokazao da je i uspešni arhitekta. Kada je 1514. godine Donato Bramante, arhitekta pape Julija II umro, Rafaelo je preuzeo projektovanje Sant’Eligio degli Orefici kapele. Bez obzira što su kapelu dovršila druga dvojica arhitekta njena unutrašnjost još uvek se temelji na Rafaelovim nacrtima.
Drugi važan projekat bio je proširenje bazilike Santa Maria de
l Popolo, jedne od najzanačajnijih bazilika u srednjovekovnom, renesansnom Rimu. Papa je Rafaelu naložio da projektuje mauzolej koji će zameniti kapelu na levoj strani bazilike. Kapela Madonna di Loreto, kako je nazvana, jedan je od retkih Rafaelovih verskih dela arhitekture koji je zadržao kompletne originalne umetnikove nacrte.
- avgusta 1514. Rafael je potvrđen kao jedan od arhitekata odgovornih za rekonstrukciju bazilike Svetog Petra.
Pored verskih objekata, Rafael je dizajnirao i luksuzne palate inspirisane Donatom Bramanteom od kojeg je mnogo naučio.
Rivalstvo sa Mikelanđelom i divljenje prema Leonardu
Rafaelo je svojim radom odmah po dolasku u Rim 1508. godine stekao papinu naklonost, što se nikako nije dopadalo 8 godina starijem Mikelanđelu koji je već radio za papu Julija II. Rivalitet je dodatno naglašen kada su obojica radili u Vatikanu na svojim čuvenim delima – mladi Rafaelo na freskama, a Mikelanđelo oslikavajući plafon Sikstinske kapele. Kulminacija se dogodila kada je Mikelanđelo svog kolegu optužio da ga kopira. Zauzvrat, Rafaelo je naslikao Mikelanđela u Atinskoj školi kao filozofa Heraklita koji se duri.
Za razliku od odnosa sa Mikelenđelom, prema Leonardu da Vinčiju gajio je veliko divljenje. Firentski period je velikim delom pod Leonardovim uticajem, gde je Rafael koristio njegove tehnike, kao što su kjaroskuro tj. jak kontrast između svetlosti i tame i sfumato, odnosno fino senčenje za stvaranje mekih, neprimetnih prelaza između boja.
Rafaelo Santi je imao veliki broj asistenata
Asistenti su bili uobičajena praksa toga doba. Ipak, Rafaeolo je imao impozantan broj pomoćnika, čak 50. Zahvaljujući delegiranju poslova i nastojanju da se zadrži njegov novi kvaliteta, umetnik je brzo širio svoje stvaralaštvo.
Oni su dovršavali mnoge njegove započete slike, a neretko su na osnovu njegovih crteža pravili slike od nule. Takav primer je Konstantinova sala u Vatikanu koja je započeta tek nakon Rafaelove smrti. Na osnovu njegovih nacrta stvorili su je glavni pomoćnici – Giulio Romano, Gianfrancesco Penni i Raffaellino del Colle.
Galerija Draco je jedan od najpoznatijih i najstarijih umetničkih prostora u našoj zemlji. U njoj kolekcionari i ljubitelji umetnosti mogu da pronađu dela čuvenih umetnika iz zemlje i regiona. Osim prodaje, galerije vrši i procenu i otkup umetničkih slika.
