Mona Liza, poznata i kao La Gioconda, bila je supruga Francesca del Giocondo.
Tehnika slikanja je ulje na drvetu, a orginalna veličina je 77 x 53 cm. Slika je vlasništvo francuske vlade i nalazi se u muzeju Louvre, u Parizu.
Mona Liza – Slika koja fascinira
Figura žene, obučene u firentinsku garderobu, koja sedi u vizionarskom, planinskom pejzažu, izvanredan je primer Leonardove tehnike slikanja. Njen zagonetni izraz, daje portretu univerzalnu slavu.
Čuveni osmeh Mona Lize, daje vizuelni prikaz sreće, koju na italijanskom jeziku sugeriše reč „gioconda“.
Leonardo je ovaj pojam sreće stavio u centralni motiv portreta i on je zapravo ovo delo učinio tako idealnim.
Ceo portret je nacrtan u nivou očiju deteta.
Zamućeni obrisi, graciozna figura, dramatični kontrasti svetlosti i mraka, kao i ukupan osećaj smirenosti, karakteristični su za Da Vinčijev stil.
Osećaj sveobuhvatne harmonije postignut na slici, posebno izražen u blagom osmehu, poput dečijeg, odražava ideju veze koja povezuje čovečanstvo i prirodu.
Mona Liza je bila u vlasništvu Fransoa I, Luja XVI i Napoleona
Iako je Da Vinči započeo rad na ovom remek delu dok je živeo u rodnoj Italiji, završio ga je na zahtev kralja Fransoa I, tek kada se preselio u Francusku.
Francuski kralj je sliku izložio prvi put u svojoj palati u Fontainebleau, gde je ostala čitav vek!
Luj XVI je zatim preselio u palatu u Versaju, a početkom 19.veka Napoleon Bonaparta je sliku držao u svom budoaru.
Neki istoričari veruju da je Mona Liza Da Vinčijev autoportret
Leonardo Da Vinči je umro 1519.godine i sahranjen je u francuskom zamku.
Italijanski nacionalni komitet za kulturno nasleđe pokreće istragu želeći da iskopa grob i izvrši rekonstrukciju lobanje kako bi utvrdii da li odgovara liku misteriozne Mona Lize.
Mona iza ima svoju sobu u muzeju Louvr u Parizu
Nakon što je Louvr 2003. godine završio četvorogodišnju obnovu, vrednu 6,3 miliona dolara, slika sada ima svoju posebnu sobu.
Stakleni plafon propušta prirodno svetlo, a staklena vitrina otporna je na razbijanje i održava kontrolisanu temperaturu od 6 stepeni celzijusa. Nekolicina reflektora naglašava originalne boje koje je Leonardo koristio.
Slika koja nije naslikana na patnu
Da Vinčijevo remek delo je naslikano na dasci od topole. Obzirom da je navikao da veće radove slika na vlažnom malteru, drvo i ne deluje onda toliko neobično.
Platno je u 14. veku bilo dostupno umetnicima, ali su mnogi renesansni umetnici preferirali drvo kao osnovu za svoja umetnička dela.
Na molbu Džeki Kenedi slika se našla u „poseti“ Americi
Tokom vekova francuski zvaničnici su retko ispuštali sliku iz vida. Međutim, na molbu Džeki Kenedi, tadašnji francuski predsednik se složio da Mona Liza bude izložena u Nacionalnoj galeriji umetnosti u Vašingtonu, a zatim u Metropoliten muzeju u Njujorku.
Lopov ju je učinio poznatom!
Iako je u svetu umetnosti slika uvek bila priznata kao remek delo, tek kad je ukradena u leto 1911. godine, privukla je pažnju šire javnosti.
Kada je slika dve godine kasnije vraćena u Louvr, ceo svet je bio oduševljen.
Pikaso je bio osumnjičen za krađu
Tokom istrage žandarmi su otišli toliko daleko da su o krađi ispitivali i poznate umetnike, među kojima je bio i Pablo Pikaso.
Na kratko su čak uhapsili pesnika Guillaume Apollinaira, koji je nekada izjavio da sliku treba spaliti.
Sve njihove sumnje pokazale su se kao neosnovane.
Mona Liza prima poštu obožavalaca!
Još od 1815.godine kada je prvi put stigla u Luvr, Mona Liza je dobila mnogo ljubavnih pisama i cveća poštovalaca. Interesantno je da ima čak i svoje poštansko sanduče.
Nisu baš svi obožavaoci
Razni vandali su tokom godina pokušali da naude Da Vinčijevom remek delu, a 1956. godina je bila posebno loša.
U dva odvojena napada, jedna osoba je bacila kiselinu na sliku, a druga kamenje. Šteta nije velika ali je i dalje primetna.
Dodavanjem neprobojnog stakla sprečen je napad bojom u spreju 1974.godine i šoljicom kafe 2009.godine.
Ne može se kupiti, niti prodati!
Mona Liza je neprocenljiva i prema francuskom Zakonu o nasleđu, ne može se kupiti niti prodati.
Kao deo Louvra, Mona Liza pripada farncuskom narodu, a po narodnom dogovoru njihova srca pripadaju njoj.
Galerija Draco je poznata kako od strane kolekcionara, tako i od svih onih koji žele da opreme svoj stambeni i poslovni prostor nekom od vrhunskih umetničkih slika i skulptura.
