Način na koji tugujemo, komemoriramo i sahranjujemo značajno varira od kulture do kulture, ali neke tradicije zaista imaju, malo je reći neobične običaje prilikom sahranjivanja.
U narednim redovima predstavljamo vam 5 najbizarnijih rituala prilikom sahranjivanja.
Endokanibalizam
Za neke kulture, najbolji način da se oda počast mrtvima jeste da ih pojedu. Antropolozi smatraju da je endokanibalizam način da se uspostavi trajna veza između živih i nedavno preminulih. To je takođe katarzičan način da se izrazi i neka vrsta straha koja je povezana sa smrću.
Iako se danas više nigde ne postoji, kulture koje su praktikovale endokanibalizam bili su Melanežani iz Papue, Nove Gvineje i Vari – narod u Brazilu.
Tibetanska budistička nebeska sahrana
Zašto se hraniti mesom nedavno preminulog kada ga možete koristiti za hranjenje divljih životinja?
Takvo je razmišljanje tibetanskih budista koji praktikuju ritualno seciranje, ili „sahranjivanje na nebu“ – ono predstavlja tradiciju seckanja mrtvih na male komade i davanja ostataka životinjama, posebno pticama.
Iako ovo može izgledati nedostojanstveno, ovaj ritual ima potpuno drugačiji smisao iz budističke perspektive.
Budisti nemaju želju da sačuvaju mrtvo telo, jer ono po njima nema nikakav značaj. U skladu sa svojim velikim poštovanjem prema životu, budisti smatraju da je jedino prikladno da se nečiji ostaci koriste za održavanje života drugog živog bića. Zapravo ovaj ritual se posmatra kao gest saosećanja i dobročinstva. Danas, preko 80% tibetanskih budista bira „sahranu na nebu“, ritual koji živi već hiljadama godina.
Sati
Sati je bio pogrebni običaj u Indiji u kom je žena pristajala da bude sahranjena živa sa mužem ili spaljena na lomači.
Na ovaj običaj se gledalo kao na dobrovoljni čin, ali bilo je mnogo slučajeva u kojima su žene bile primorane da počine Sati.
Niko nije siguran kako je ritual započeo, ali jedan od izvora smatra je da je uveden da bi se sprečilo da žene ubijaju svoje bogate muževe (obično otrovom) i udaju se za svoje ljubavnike.
Druga mogućnost je da se na to gledalo kao na način da muž i žena zajedno uđu u zagrobni život. Zanimljivo je da Indija nije bila prva i jedina kultura koja je usvojila tradiciju. Druga drevna društva koja su praktikovala nešto slično Satiju uključivala su Egipćane, Grke, Gote i Skite.
Sahrane Vikinga
Očigledno je da je hindskim ženama bilo teško, kao i robinjama vikinških plemića. Prema istorijskim zapisima Ahmada ibn Fadlana, arapskog muslimanskog pisca iz 10. veka, ritual nakon smrti poglavice bio je izuzetno brutalan.
Mrtvo telo poglavice najpre je stavljano je u privremenu grobnicu na deset dana dok mu se ne spremi nova odeća. Za to vreme, jedna od njegovih robinja bi se „dobrovoljno javila“ da mu se pridruži u zagrobnom životu; zatim je danonoćno čuvana i davane su joj obilne količine opojnog pića. Kada bi počela ceremonija kremacije, devojka je išla od šatora do šatora da bi imala sekualne odnose sa svakim muškarcem u selu. Nakon toga, devojka je odvedena u šator gde je imala odnose sa šest Vikinga, potom je zadavljena na smrt konopcem, a na kraju izbodena od strane jednog seoskog matrijarha. Potom su tela poglavice i robinje stavljena na drveni brod koji bi bio spaljen. Vikinzi su to radili kako bi osigurali da će robinja služiti svom gospodaru u zagrobnom životu, dok su seksualni obredi bili način da se preobrazi život poglavice.
Famadihana
Madagaskarski narod očigledno nikada nije čuo frazu „Počivaj u miru“.
U nastojanju da ubrzaju proces raspadanja tela – što se smatra ključnim korakom u procesu odvođenja duhova mrtvih u zagrobni život, Madagaskari su iskopavali ostatke svojih preminulih i ponovo ih umotavali u čistu tkaninu. Posle toga, Madagaskari plešu sa leševima oko grobnice uz muziku. Ovaj bizarni običaj je nazvan Famadihana, ili „Okretanje kostiju“, i postoji već tri veka. Lokalne hrišćanske crkve i danas daju sve od sebe, da ovaj ritual potpuno iskorene.
Drnda International – pogrebno preduzeće sa tradicijom dugom više od dve decenije je uvek sa vama, pružaju vam sve vrste pogrebnih usluga i dostupni su 24 časa, sedam dana u nedelji.
