Zašto nas boli glava i zašto postajemo razdražljivi kada duvaju jaki vetrovi?

Oko 30 posto stanovništva osetljivo na promene vremena, naročito na visoke temperature i vetrove, koja ide s povišenom vlagom i visokim pritiskom, a to može izazvati brojne probleme

0
154
Migrene i razdražljivost
Designed by Katemangostar

Studija koju su proveli stručnjaci sa Univerziteta u Manchesteru, kojom je obuhvaćeno 9000 ispitanika, otkrila je vezu između promena vremena i razinih bolova kod ljudi koji pate od hroničnih bolnih stanja, kao što su reuma, arttritis, išijas, migrene i slično.

Kad je sunčano, bol je manja

Ispitanici su u aplikaciju upisivali podatke o svojem stanju iz sata u sat, a podaci su se uspoređivali s vremenskom prognozom. Pokazalo se da su stotinu stanovnika u tri grada, Leedsu, Norwichu i Londonu, u kojima je od februara do juna zabeležen veći broj sunčanih dana ređe imali napade bola. S druge strane, tokom kišnog vremena u junu broj dana tokom kojih su osećali bol opet se povećao.

Reč je o projektu koji je na početku, a početna otkrića, kaže voditelj projekta, profesor Will Dixon, koji radi s pacijentima koji imaju artritis, potvrđuju anegdotalne pretpostavke da promena vremena utiče na stanje pacijenata. Uveren je da će istraživanje koje vodi s obolelima koji trpe hroničnu bol pomoći tako da ubuduće planiraju svoje aktivnostiu skladu s očekivanim vremenskim uslovima, u što ne treba sumnjati – studije su pokazale da od 80 do 90 posto ljudi s hroničnom bolom oseća razliku u intenzitetu bolova zavisno od vremenskim uslova.

Vetar – okidač za glavobolju

„Procjenjuje se da je oko 30 posto stanovništva osetljivo na promene vremena, naročito na visoke temperature i vetrove, koja ide s povišenom vlagom i visokim pritiskom, a to može izazvati brojne probleme. Kod mnogih je takav dan ‘okidač’ za tešku glavobolju (jedno je istraživanje pokazalo da 53 posto ljudi koji boluju od migrene napade povezuju s promenom vremena) ili probleme s disanjem, povišeni pritisak, lupanje srca, osećaj slabosti, umor, pa sve do nervoze, teskobe i nesanice“, kaže dr. Tanja Pekez Pavliško.

Pad temperature povećava rizik od srčanog udara

Naglo zahlađenje praćeno jakim vetrom, grmljavinomi naglim porastom pritiska zraka nepovoljno je za hronične bolesnike s astmom i drugim disajnim respiratornim i kardiovaskularnim problemima. Istraživanja upućuju na to da hladnoća povećava broj srčanih udara, pa i rizik od infarkta. Tako je jedna britanska studija pokazala da pad temperatureod samo 1,8 stepena Celzijevih može povećati broj srčanih udara za 200 slučajeva.

Takođe, tokom hladnih perioda povećava se viskoznost krvi, pa dijabetičari mogu imati više problema s kontrolisanjem šećera u krvi upravo tokom hladnih perioda. Vetrovito vreme okidač je za alergije, zbog visoke koncentracije polena u zraku, ali i za migrene, dok se s promenom pritiska zraka povezuje veći rizik od moždanog udara. Visoke temperature tokom leta mogu postaknuti probleme zbog niskog pritiska, pokazuje britanska studija koju potpisuje profesor Will Dixon.

Voće bogato vitaminom C te riba i orašasti plodovi bogati omega 3-masnim kiselinama olakša će telu prilagođavanje na vremenske uslove. Jedite namirnice niskoga glikemijskog indeksa, poput sezonskog voća i povrća, te izbegavajte namirnice visokoga glikemijskog indeksa (šećer, bijeli kruh) jer pojačavaju umor, savetuje nutricionistica Sandra Marić Bulat.

Ostavite odgovor

Molimo vas unesite vaš komentar!
Molimo Vas da unesete ime ovde