Najčešći poremećaj raspoloženja, koji za posledicu može imati tragičan ishod je depresija.
Depresija je poremećaj raspoloženja koji se definiše kao stanje neraspoloženja i averzije prema bilo kom vidu aktivnosti.
Poremećaj raspoloženja i suicidnost
Pacijenti sa poremećajem raspoloženja imaju rekurentne fluktuirajuće epizode raspoloženja sa narušenom funkcionalnošću, koje mogu uzrokovati hroničan stres i povišenu suici- dalnost.
Obzirom da je suicid i suicidalno ponašanje rezultat kombinovanih faktora rizika, precipitirajućeg stresa i aktuelnih karakteristika bolesti, predviđanje suicidalnog pokušaja bazirano na faktorima rizika koji su statistički povezani sa suicidom ili suicidalnim pokušajima kod pacijenata sa afektivnim poremećajem je teško.Šta podrazumeva suicidno ponašanje?
Suicidalno ponašanje podrazumeva pripremanje pokušaja suicida i uključuje verbalizaciju, misli, kupovanje sredstava u tu svrhu i pisanje oproštajnog pisma.
Određeni autori su istakli da je stopa suicidalnog pokušaja među ženama sa afektivnim poremećajem dva puta veća nego kod muškaraca sa afektivnim poremećajem, ukazujući na veći smrtni ishod kod muškaraca
Brojni suicidolozi definišu samoubistvo kao psihopatološka događanja i postupke kroz koje danima ili nedeljama pre samoubistva prolazi potencijalni samoubica. One idu od pada vitalnih funkcija, tuge i depresije preko agresije usmerene najčešće prema unutra do suicidalnih fantazije i psihičke anestezije.
Šta inicira suicidne misli?
Samoubistvo je psihopatološki događanje i postupci kroz koje danima ili nedeljama pre samoubistva prolazi potencijalni samoubica. Oni idu od pada vitalnih funkcija, tuge i depresije preko agresije usmerene najčešće prema unutra do suicidalnih fantazije i psihi- čke anestezije.
Samoubistvo potiče od reči „suicidium“ i latinskog je porekla (sui-sebe, occidere-ubiti, caedes-ubistvo).
Za odluku o samoubistvu potrebni su suicidogena dispozicija i suici- dogeni uzroci odnosno faktori rizika za suicid. O etiologiji samoubistva se dosta izučava ali i dalje ne postoje jasni empirijski dokazi o tome zašto i pod kojim uslovima neki faktori iniciraju ovu pojavu. Premda su podaci koje pronalazimo u literaturi šaroliki, nesumnjivo je, da je ovaj autoagresivni čin, češći u populaciji psihijatrijskih pacijenata.
Poremećaj raspoloženja nije znak slabosti, koji će sam nestati, već ozbiljni poremećaj koji zahteva stručnu pomoć. Zato ne čekajte da simptomi dovedu do teških komplikaciha, već se na vreme javite Psiho centru MM.
Naš tim eminentnih psihijatara, psihoterapeuta i psihologa pomoćiće vam da se izborite sa svakom vrstom poremećaja raspoloženja.
