Najveća performans-umetnica na svetu Marina Abramović je rođena u Beogradu 1946. Srbiju je napustila 1975. i od tada živi i radi po celom svetu. Godine 2005. skrasila se u Njujorku, nakon udaje za italijanskog skulptora Paola Kanevarija.
Slikarstvo, kojim se bavila na samom početku umetničke karijere, zamenila je za bodi-art, odnosno bol, pokret, mimiku, gest, insistirajući na jeziku tela igrača. Iscrpljivanje tela postala je osnovna karakteristika njenog performansa. Dozvoljavala je da je publika bičuje i ljubi.
„Kad Marina Abramović umre“
O Marini je napisano bezbroj tekstova i knjiga, a portal trendy.rs će narednih dana objaviti nekoliko izvoda iz knjige “Kad Marina Abramović umre”, autora Džejmsa Vestkota, a u izdanju “Plavog jahača” iz Beograda.
Svojim čuvenim performansima u kojima je ispitivala granice fizičke i mentalne izdržljivosti, Marina je izazvala veliku pažnju svetske umetničke javnosti i nalazi se u samom vrhu najatraktivnijih i najintrigantnijih živih umetnika na svetu.
U petak, 20 septembra, u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, biće otvorena retrospektivna izložba „Čistač, Marine Abramović.
Kritičari su uvek Abramovićevoj govorili da su performativni umetnici bolesni mazohisti, opsednuti nanošenjem bola sebi samima. Nije se slagala s tim ocenama. Stoga je u galeriji Studio Mora u Napulju, početkom 1975, odlučila da u performansu „Ritam 0“ sama ne radi ništa i da umesto toga vidi šta će publika činiti njoj. Šest sati je stajala nepomično i pustila da posetioci rade s njom šta im je volja, koristeći bilo koji od 72 predmeta izložena na stolu, uključujući viljušku, bocu parfema, šećer sekiru, zvono, pero, lance , igle, makaze, penkalo, knjigu, med, čekić, testeru, jagnjeću kost, novine, grožđe, fotoaparat, ogledalo, ružu, karmin i pištolj s metkom.
Prošlo je tri sata pre nego što se publika odvažila i na taj neizbežan korak uklanjanja Marinine odeće. Bivalo je sve jasnije da će Marina održati svoju reč. Zaista su mogli da joj rade šta god hoće, a da ona ne pruža nikakav otpor. Nameštali su je u niz različitih poza. Neko je preko njenog čela napisao „end“ (kraj). Neko drugi joj je lagano prosipao čašu vode na glavu. Neki njeni saveznik u publici (publika se bila podelila na one koji su hteli da zaštite Abramovićku i one koji su hteli da se zabave) brisao je suze iz njenih očiju.
Zamalo tuča u publici
Bluza joj je bila razdrljena da bi joj se videle grudi, a jedan čovek ju je ljubio u obraz. Kada je bila potpuno razgolićenih grudi, neko je trnovitu stabljiku ruže isprepleo lančićem oko njenog vrata. Sve vreme, Marina je održavala svoj besprekorni pogled koji se gubio u daljini… Taj pogled provocirao je publiku na još ekstremnije postupke. Kada je Abramovićevoj u ruku položen pištolj pritisnut uz njen vrat, uzavrela etička kriza u galeriji najzad je prekipela, kulminirajući čarkom između suparničkih frakcija u publici. Pa ipak, Abramovićeva je izdržala predviđenih šest sati.
Narednog jutra, Marina je u ogledalu primetila da joj je jedan pramen kose posedeo.
U ovom tekstu opisaćemo još jedan performans koji je uznemirio publiku zbog Marininog samoponiženja.
Marina Abramović – ples sa 400 pacova
U Frankfurtu, 1994. godine Abramovićeva je postavila „Delusional“ iz pet činova. U prvom činu na pozornici je postavljeno 150 crnih plastičnih pacova, koji fingiraju 400 pravih živih pacova, skrivenih ispod pozornice. Marina je ležala na krevetu od leda. U zadnjem delu pozornice je projektovan intervju u kome ona kazuje da u Njujorku ima 5-8 pacova po osobi, a u Beogradu 25. U jednom trenutku strgnula je platno koje je prekrivalo binu, otkrivajući svih 400 živih pacova koji su bili ispod nje. Svukla je kostim, otvorila vratanca na pozornici i uvukla se međi njih gola. Nemačka publika nije dobro reagovala na tako uznemirujuće samoponiženje. Na kraju komada, Abramovićeva, juš uvek gola, stoji jedući celu glavicu crnog luka…
