Jedna od najboljih i najpopularnijih naših glumica Svetlana Ceca Bojković iako je u penziji i dalje najviše vremena provodi na daskama koje život znače.
– U „Teatru na brdu“, pozorištu koje vode Andrija Milošević i Viktor Savić, radimo predstavu „Celo telo tu me boli“, po tekstu i u režiji Nikole Pejakovića. Komad odiše apsurdom, inspirisanim Joneskom, a govori o savremenim temama. Mogli bi reći, crna komedija. Raša Vujović igra mog sina, mladog čoveka koji ne može da se zaposli, igra i Adrijana Oliverić… I da ne otkrivam previše, premijera je u oktobru, a probe su u toku. Uskoro kreće sezona, dakle igram stare predstave. Što se snimanja tiče, radila sam novu seriju Siniše Pavića „Junaci našeg doba“, velika ekipa je okupljena, Mina Lazarević igra moju ćerku, Aleksandar Berček muža… Snimila sam i dve epizode kod Radoša Bajića u seriji „Psi laju, vetar nosi“. To je druga sezona. Zanimljiva uloga, nikad tako nešto nisam igrala – ispričala je Ceca Bojković odgovarajući na pitanja novinarke “Blica” Tatjane Nježić.
– Igram baku sa Kosova koja živi sama sa puškom, psom i kravom. Snimali smo u junu, bilo je dosta kiše, u Maloj Ivanči… Pa smo se šalili kako Mala Ivanča glumi Kosovo, a ja – ne kosovku devojku, nego kosovku baku.
Svetlana Ceca Bojković i “Ženski razgovori”
Ovih dana u Švajcarskoj gostujete sa predstavom „Ženski razgovori“, koju igrate već 35 godina…
– Milan – Caci Mihajlović je beležio do trista i neke, a od kada je prestao ima ihahaj godina. Tako da ne znam koliko smo je puta odigrali. Igramo Vesna Čipčić, Caci Mihajlović i ja. Nekada je igrala i Marina Kolubajeva koje, nažalost, više nema. Igramo po više uloga, a tada, pre 35 godina, kada smo je radili nismo znali za stendup, a to jeste stendup jer imamo direktnu komunikaciju sa publikom. Kažem, vidi, molim te, pa mi smo pre 35 godina radili stendup, a nismo znali.
Šta će on bez mene, jadan, ko siroče
Ima li nekih momenata na koje publika posebno reaguje?
– Ima ih dosta. Recimo, kaže Vesnina junakinja: „Ja sam apsolutno za to da žena umre pre muža.“ A moj lik pita zašto. Ona odgovara: „Pa da ga ne gleda.“ I onda ova moja kaže: „Znate ja nisam tako odgojena, meni nije lakše da umrem prva, šta će on bez mene, jadan, ko siroče… Ne mogu da gledam šta je za mene bolje, nego gledam šta je za njega bolje. Za njega je mnogo bolje da ode prvi na onaj svet, a meni kako bude.” Neodljiv rukopis i tekst genijalnog Duška Radovića. Kad sam otišla kod njega da pitam za taj tekst, da li možemo da ga radimo u tako slobodnoj produkciji, rekao je „Naravno“, a kad sam ga pitala za tantijeme nije hteo ni da čuje.