Irski pogrebni običaji oslikavaju kulturu i običaje ove zemlje.
Treće po veličini ostrvo u Evropi, Republika Irska smešteno je u severnom Atlantiku. Od Velike Britanije odvojeno je Severnim prolazom, Irskim morem i Prolazom Svetog Đorđa.
Zemlju su naseljavali Kelti još u 3. veku pre nove ere. Upravo su oni ostavili značajan uticaj na kulturu i jezik ovog kraja. Dolaskom Rimljana u Britaniju stanovnici su u 5. veku primili hrišćanstvo tako da irski pogrebni običaji danas predstavljaju spoj rituala i verovanja ova 2 naroda.
Neobične činjenice u pogrebnoj tradiciji Irske
Irski pogrebni običaji ispunjeni su brojnim verovanjima. Čim nastupi smrt u kući preminulog svi satovi se zaustavljaju. Ovaj ritual predstavlja odavanje počasti preminulom. Ujedno, sprečava lošu sreću koja može da zadesi porodicu.
Nakon zaustavljanja satova prekrivaju se sva ogledala u kući. Na taj način se sprečava da duh pokojnika ostane zarobljen unutra, da bi duh mogao da napusti svoj dom otvaraju se svi prozori. Pri čemu se vodi računa da niko ne stoji pored prozora kako ne bi blokirao prolaz duhu premilog. Prema verovanju onaj ko to učini biće proklet.
U drevnoj Irskoj plakanje je bilo zabranjeno sve dok se telo priprema za sahranu. Smatralo se da prerano plakanje može privući zle duhove koji bi zarobili dušu pokojnika.
Irski pogrebni običaji za bdenje
Tradicija bdenja jedna je od najstarijih pogrebnih običaja u Irskoj. Datira još iz antičkih vremena, ali tačno poreklo nije poznato. Veruje se da je bdenje postalo praksa kako bi se osiguralo da je pokojnik zaista mrtav pre nego što je sahranjen.
U davna vremene nije bilo neuobičajeno da ljudi budu živi zakopani, tako da je bdenje u Irskoj bio način da se spreče takve tragedije.
Bdenje je započinjalo pripremom pokojnika. Naime, žene iz susedstva imale su zadatak da umiju pokojnika i obuku ga u najlepšu svečanu odeću. Zatim je telo stavljano na veliki sto u glavnoj prostoriji i pokrivano belim platnom ukrašenim crnim i belim trakama.
Bdenje je trajalo nekoliko dana tokom kojih telo nikada ne bi ostalo samo. Za to vreme rođaci i prijatelji posećivali su dom preminulog kako bi mu odali poštovanje.
Za razliku od drugih naroda kod kojih bdenje predstavlja tužan čin, u Irskoj označava proslavu života. Gosti i ožalošćeni bi pevali pesme, jeli, pili i pričali anegdote i zanimljive događaje iz pokojnikovog života.
U danima bdenja očekivalo se od svakog muškarca koji poseti porodicu da povuče dim iz glinene lule koja se nalazila pored tela. Ovaj običaj je, takođe, štitio preminulog od zlih duhova.
Ukop ili kremiranje?
Pogrebna povorka je polazila iz kuće preminulog. Kovčeg tradicionalno nose 6 muških članova porodice. Iza njih se kreću prijatelji i porodica.
U davna vremena irski pogrebni običaji strogo su sledili crkveno učenje, te je ukop bio jedini vid sahranjivanja. U modernom dobu kremiranje nije zabranjeno, ali je i dalje veći broj onih koji se odlučuje za klasični ukop.
Pogrebno preduzeće Drnda International ima višedecenijsko iskustvo u organizovanju sahrana, uključujući i prevoz preminulih iz inostranstva. Vaš smo verni oslonac u najtežim trenucima 24 časa dnevno, 7 dana u nedelji.
