Sveti Petar je jedan od najbližih Isusovih učenika i jedan od dvanaestorice apostola. Rođen je u jevrejskoj porodici pod imenom Šimon. Zajedno sa bratom bavio se ribolovom na Tiberijskom jezeru, gde je i živeo.
U jednom trenutku svog života odlučio je da postane Isusov učenik. Tada je dobio aramejsko ime Kefa (kamen), što na grčkom znači Petar.
Sveti Petar se pominje u mnogim pričama Novog zaveta. U njima se navodi kao jedan od prvih jevreja koji su postali učenici Isusa Hrista i kao vođa prvobitne zajednice jerusalimskih hrišćana. Čak je i sam Isus Hrist smatrao Petra temeljem svoje Crkve, te je ovaj apostol bio svedok mnogih važnih događaja.
Na osnovu istorijskih podataka smatra se prvim episkom Rima i papom. Procenjuje se da je njegovo papstvo trajalo od 30. godine nove ere pa do njegove smrti.
Smrt i sahrana Svetog Petra
Nakon Isusovog pogubljenja Jakov Pravedni je postao poglavar hrišćanske zajednice u Jerusalimu. Petar, kao i svi drugi apostoli, nastavio je da širi Hristovo učenje. Zbog toga je bio uhapšen. Srećom, iz zatvora je uspeo da pobegne. Da bi se spasio od novog progona napustio je Jerusalim. Najpre odlazi da propoveda u Cezareju, a potom i u Antiohiju. Na kraju se zaputio u Rim.
U Rimu se Petar sukobio sa Simonom Magom. Kako je Simon poginuo u ovom sukobu, apostol je osuđen na smrt.
Prema legendi Sveti Petar je uspeo da pobegne od smrtne kazne. Bežeći iz Rima, na putu susreo je duh Isusa Hrista. Na pitanje: „Kuda ideš gospodaru?“ (Quo vadis, Domine), Isus mu je odgovorio: „Idem u Rim da me ponovo raspnu“.
Postiđen, Sveti Petar se vratio u Rim. Prema ličnom zahtevu razapet je na krst s glavom okrenutom nadole, jer je smatrao da nije dostojan da umre kao njegov Učitelj.
U skladu sa tradicijom sahranjivanja kod starih Rimljana, apostol Petar je sahranjen u neposrednoj blizini raspeća. Tačnije, na podnožju brda Vaticanus, najverojatnije 13. juna 64. godine.
Grob Svetog Petra bio je diskretan kako ne bi privlačio pažnju potencijalnih oskvrnitelja.
Da li je zidanje bazilike otkrilo grob Svetog Petra?
Kada je u 4. veku završen progon hrišćana car Konstantin je odlučio da izgradi crkvu posvećenu apostolu Petru. Po njegovoj naredbi na mesto gde se nalazio grob Svetog Petra naneta je zemlja da bi se prostor poravnao za gradnju.
Crkva je bila impresivna, ali mnogo manja nego današnja bazilika Svetog Petra, koja je izgrađena na njenim temeljima. Gradnja je započela u 16. veku, prema nacrtima Bernarda Roselinija. Međutim, završena je u narednom i posvećana je 18. novembra 1626. godine.
Neposredno pred završetak radova ispod glavnog oltara otkrivena je antička nekropola. Tehničke mogućnosti toga doba bile su ograničene, te nije bilo izvodljivo kopanje ispod bazilike. Samim tim, nekropola nije mogla da se istraži.
Grob Svetog Petra – jedna od najvećih arheoloških misterija
Zahvaljujući tehnološkom napretku u 20. veku stvoreni su uslovi za proučavanje podzmenog dela bazilike Svetog Petra. Tako je 30-ih godina započelo iskopavanje, koje je trajalo naredne 2 decenije.
Najpre su otkrivene kosti četiri osobe i nekoliko domaćih životinja. Godine 1953. ekshumirane su i kosti u niši u bočnom zidu. Utvrđeno je da se radi o muškarcu starosti od 60 do 70 godina, koji je živeo većinu svog života u Galileji, u blizini Tiberijadskog jezera.
Tvrdnju da kosti pripadaju Svetom Petru potkrepio je i natpis „Petros eni“. U prevodu sa grčkog znači „Petar je ovde“. Upravo je natpis naveo mnoge arheologe da to mesto označe kao grob Svetog Petra.
Čak je i papa Pavle VI 1968. godine objavio da su kosti najverovatnije mošti Svetog Petra. Međutim, još uvek postoje oni koji se sa ovim ne slažu, osporavajući i samo otkriće groba.
Pogrebno preduzeće Drnda International ima višedecenijsko iskustvo u organizovanju svih vrsta sahrana, uključujući i prevoz preminulih iz inostranstva. Vaš smo verni oslonac u najtežim trenucima 24 časa dnevno, 7 dana u nedelji.
